Sve je počelo davne 1961. godine kada je glava porodice, Vladimir Tomić iz Jarkovca skinuo roj pčela sa grane i tako krenuo, ispostaviće se, uspešan posao. Kada je on preminuo, 2007. godine, porodica je odlučila da nastavi tradiciju, ali i da razvije posao.
– Nasledili smo 400 pčelinjih društava, a sada ih imamo oko 650. Bavimo se i proizvodnjom hrane za pčele – pogača i sirupa, kao i satnih osnova, te otkupom i veleprodajom pčela, pčelinjeg voska i meda – kaže Vladimirov sin, Zlatomir Tomić.
DECA MNOGO POMAŽU
Njegova supruga Biljana, rodom iz Pančeva, diplomirana je pravnica po struci. Kaže da je u pčelarstvu otkrila sebe i da uživa u tom poslu. Tomići zajednički rade sve, ali Biljana priznaje da Zlatomir ima vodeću ulogu jer ima najviše iskustva i prakse.
– Ja sam zadužena za slatki deo – med, proizvode, pakovanje. Osim meda, pravimo i mešavine meda sa lekovitim biljem, drugim pčelinjim proizvodima, poput polena, propolisa, perge, matičnog mleča. Proizvodimo i propolis kapi, imuno med, sapune na bazi meda, ukrasne sveće od voska – navodi Biljana.
Posebno je raduje to što deca, Vladimir i Anđela, pokazuju interesovanje za pčelarstvo i uključuju se u sve poslove. Ona ističe da je ponosna na njih i dodaje da je bitno da steknu što više znanja jer će tako imati bolju bazu za kasnije.
Zlatomir i Biljana imaju visoke ciljeve kada je u pitanju kvalitet proizvodnje, nastoje da sve bude po pravilima, primenjuju HACCP (HASAP) sistem. Tegle u koje pakuju med su iz standarda kvaliteta „Dobra pčelarska praksa”, koji je razvio Savez pčelarskih organizacija Srbije. To je i dodatna garancija potrošaču da je kupio pravi med.
O KVALITETU SVEDOČE PRIZNANJA
Da su im proizvodi visokovredni, potvrđuju i brojna priznanja. Lane su u Privrednoj komori na međunarodnom ocenjivanju meda, osvojili tri zlatne medalje i pehar za specijalnu kolekciju. Na ovogodišnjem Novosadskom sajmu ovenčani su sa 12 zlatnih medalja i tri pehara.
Tomići se i članstvom u institucijama zalažu za razvoj i unapređenje pčelarstva. Zlatomir je predsednik Pčelarskog društva Opštine Sečanj, član Izvršnog odbora Saveza pčelarskih organizacija Srbije, kao predstavnik Banata. Član je i radne grupe za pčelarstvo u Privrednoj komori Vojvodine. Govoreći o najvećim problemima i izazovima pčelarenja, ističe pojavu falsifikovanog meda.
– Tehnologija falsifikovanja je toliko napredovala, da samo laboratorijskom analizom može da se utvrdi da li je med pravi. Dobra vest je da je pri Hemijskom fakultetu akreditovana laboratorija za potvrdu kvaliteta meda i njegove ispravnosti. U tome jednoga dana vidim pobedu i pčelara i pravog meda. – kaže Biljana.
Problem su i trovanja i bolesti pčela, krađe, nepredvidive vremenske prilike… Tomići su februara ove godine imali i posebnu nesreću – zapaljen im je pčelinjak, izgorelo je 65 pčelinjih društava.
– Ova godina je izuzetno loša za pčele i pčelare. Cvetanje bagrema je dočekalo hladno vreme i kišovite dane, bagrem nema nektara i ne medi. Slično je prošla i lipa, stanje na suncokretu je žalosno. Zato i težimo da razvijemo raznovrstan posao i zaokružimo priču. Kada se podbaci u jednom poslu, nadoknadiće se drugim i ublažiti gubitak – objašnjava Zlatomir.
ŽIVOT ŽENE NA SELU
Svoju životnu i poslovnu filozofiju Biljana Tomić, obrazovana, vredna i sposobna žena, nije usmerila samo na dobrobit porodice i porodičnog gazdinstva, već i na poboljšanje položaja žena iz okruženja.
– Svakodnevno posmatram žene na selu. One su od ranog jutra na nogama, rade po ceo dan, ležu poslednje. A da li su zadovoljne i srećne? Niko ih to i ne pita, niti ima ko da ih sasluša, da im pomogne. Njihov rad niko ne priznaje. Iako zaista uživam u pčelarstvu, znam da ljudi vide samo tu lepšu stranu priče: kad putujem, obilazim sajmove, kad sam nasmejana. Niko ne vidi kada i kako se to sve priprema i pakuje. Ustajem u 2-3 sata noću, jer na sajmovima treba da budemo pre 6 časova ujutro. Zato sam i razmišljala kako da se podigne svest o položaju žena na selu, kako da one postanu vidljivije u društvu. – navodi Biljana.
Osnovala je Udruženje „Moja ravnica” sa ciljem da utiče na poboljšanje položaja žena na selu, da zaštiti njihove pravne i ekonomske interese, ali i da promoviše zdrave životne stilove, očuva prirodu, zaštiti kulturu i tradiciju vojvođanskih sela, podstiče uključivanje žena i mladih u razvoj pčelarstva. Udruženje trenutno ima 48 žena iz mesta sečanjske opštine, neke od njih su nosioci poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnice, penzionerke.
– Želimo da promovišemo naša sela, žene koje su vredne, radne, talentovane, kreativne, da ih usmerimo na preduzetništvo, ekonomsko osamostaljivanje, da ih ohrabrimo, podignemo im samopouzdanje. Želimo da pokažemo da se i na selu može lepo i kvalitetno živeti. – zaključuje na kraju razgovora Biljana Tomić.
POMOĆ ZA LAZARA
Na Tašmajdanskom sajmu Biljana je upoznala četrnaestogodišnjeg Lazara Pavlovića iz Leposavića na Kosovu i Metohiji, dečaka koji se od sedme godine bavi pčelarstvom. Zahvaljujući novinarki Vesni Vukašinović, došla je do video priloga o malom zaljubljeniku u pčelarenje. Biljana je prilog društvenim mrežama delila svojim prijateljima, pčelarskim grupama, udruženjima.
Ljudi dobre volje su se angažovali, prikupili novac od kojeg su kupljene košnice, ramovi, pogače, satne osnove, centrifuga za med i sve ono što je za bavljenje pčelarstvom neophodno, a Biljana je, u vreme najveće krize na Kosovu, Lazaru odnela pomoć u Leposavić. Lazar Pavlović je na izložbi meda u Deliblatskoj peščari dobio dve zlatne medalje i pehar. Biljanu raduje to što će on postati dobar pčelar i dobar čovek. Jer, kako kaže, to ide jedno s drugim.
