Zrenjaninska gimnazija je nekada bila jedna od najrespektabilnijih u regionu! Taj brend je produkt tadašnjih profesora. Njihovo znanje, pedagoške veštine i ljudske vrline stvorili su ambijent pogodan za kreiranje znanja. Akcenat nije bio samo na obrazovnom, već i na vaspitnom radu. Onda su došle devedesete godine…
Kredibilni profesori su postepeno odlazili u zasluženu mirovinu, a crni oblaci nadvili su se nad ovom institucijom. Zapošljavanje prosvetara više nije bilo zasnovano na referencama kandidata. Rezultat negativne selekcije je bio najvidljiviji ovih dana.
U svim srednjim školama je uspostavljen način rada prilagođen koroni. Pola odeljenja je u zgradi, a ostatak prati nastavu putem interneta. Međutim, zašto nastava nije održavana uživo u Zrenjaninskoj gimnaziji (sem za prvake) čak 21 dan?! Nadležni nas uveravaju da nisu mogli da se organizuju zbog velikog broja učenika i skučenog prostora. Opravdano se postavlja pitanje, kako su uspeli da iznađu rešenje nakon tri nedelje? Pretpostavljamo da im je kvadratura ostala ista, kao i brojno stanje đaka.
Na desetine roditelja javilo se listu „Zrenjanin“, jer su bili zabrinuti. Čudi strah koji su demonstrirali time što su zahtevali da ostanu anonimni. Pitam se – čega se boje?! Bolesno je društvo u kome roditelj može da pomisli da bi njegovo dete moglo trpeti odmazdu samo zato što se ne slaže sa njegovim veličanstvom, prosvetnim radnikom.
