Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Od 17. do 21. jula 2020. godine održan je Samit lidera Evropske unije sa ciljem da se postigne dogovor oko budžeta EU za period 2021-2027. godina, kao i oko finansijskog paketa za oporavak privreda zemalja članica od posledica korona virusa. Ovaj petodnevni, maratonski sastanak čelnika EU se dogodio u trenutku kada su društveno-ekonomske posledice krize izazvane pandemijom već izuzetno velike, ali još uvek nepredvidive i ne sasvim sagledive.
Dogovoreni finansijski paket bi trebalo da pomogne Evropskoj uniji, odnosno njenim državama članicama da se oporave nakon pandemije korona virusa, pošto je predviđeno da ova sredstva budu jedna od osnovnih investicionih poluga u domenu prelaska na „zelenu” (ekološki čistiju) i digitalizovanu privredu.
Usvojeni paket je vredan 1.824 milijarde evra i sastoji se od dva dela: Višegodišnjeg finansijskog okvira, koji iznosi 1.074 milijardi evra i Vanrednih napora za oporavak od posledica COVID-19 u okviru instrumenta „Next Generation EU” (NGEU), vrednog 750 milijardi evra. Planirano je da od ovih 750 milijardi evra oko 52% (390 milijardi evra) bude dodeljeno u vidu bespovratne pomoći državama članicama EU, dok bi preostalih 48% (360 milijardi evra) trebalo da bude isplaćeno u obliku zajmova.
Ciljevi koje EU želi da postigne u pogledu oporavka se mogu sažeti u tri reči – konvergencija, otpornost i transformacija, što konkretno znači „saniranje” štete koju je prouzrokovala pandemija korona virusa putem reforme privreda i preoblikovanja društava u zemljama EU. Ovo ukazuje na to da je na nivou EU prihvaćen koncept tzv. „nove normalnosti”, te da se predviđa da će se život nadalje odvijati po drugim pravilima i uslovima u odnosu na poznate i/ili one na koje smo do sada navikli. Ne deluje kao da lideri EU očekuju da će se „stvari vratiti na staro”, već naprotiv, kao da pokušavaju da anticipiraju promene i unapred motivišu ljude i preduzeća da im se prilagode.
Jedan deo novca (oko 12,5 milijardi evra) iz Višegodišnjeg finansijskog okvira za period 2021-2027. godina je namenjen i zemljama Zapadnog Balkana, koje su u procesu pristupanja Uniji. Srbija je tokom prethodnih sedam godina iz pretpristupnih fondova za različite projekte (pre svega u oblasti infrastrukture, zdravstva, obrazovanja, inovacija, energetike, reforme vladavine prava i javne uprave, poljoprivrede, životne sredine itd.) iskoristila oko 1,4 milijardi evra (u proseku oko 200 miliona evra godišnje). Očekuje se da bi i u narednom budžetskom periodu (2021-2027) to moglo biti manje-više na istom nivou. Zbog toga je i za Srbiju važno da analizira ovaj novousvojeni budžet EU, kao i instrumente za privredni oporavak, gde zemljama Zapadnog Balkana može biti dostupno do 10 milijardi evra kroz različite grantove.
Iako se radi o značajnom iznosu novca predviđenom za države tog dela Balkana, puna integracija u EU, ipak, donosi daleko značajniju finansijsku korist. Dobar primer za ovu tvrdnju je Hrvatska, koja će kao „najmlađa” članica EU u narednih sedam godina iz zajedničkog budžeta Unije za kandidovane projekte na raspolaganju imati čak 22 milijarde evra, što je gotovo duplo više nego sve zemlje Zapadnog Balkana zajedno.
