Piše: dr Dejan Molnar docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Ukoliko je vrednost neto priliva stranih direktnih investicija (SDI) u nekoj zemlji pozitivna, to znači da su stranci više ulagalu u posmatranu privredu nego što su iz nje povlačili. Negativna vrednost neto priliva SDI upućuje na zaključak da su inostrani investitori u većoj meri povlačili sredstva nego što su ulagali novi kapital. Neto odlivom SDI se prate investicione aktivnosti domaćih privrednika u inostranstvu. Pozitivna vrednost neto odliva SDI ukazuje na to da su domaći privrednici više ulagali u inostranstvo nego što su iz inostranstva vraćali svoj kapital. Negativna vrednost neto odliva SDI znači da su domaći poslovni ljudi postupali suprotno – vraćali su u svoju zemlju nego što su ulagali izvan granica svoje države.
Za potrebe međunarodnih komparacija, podaci o neto prilivima i neto odlivima SDI na godišnjem nivou se obavezno moraju posmatrati i u relativnom izrazu, odnosno kao njihov udeo u BDP-u konkretne zemlje. Ovo zbog toga što veće i razvijenije države, po pravilu, ostvaruju i veće apsolutne vrednosti priliva i/ili odliva SDI.
Kakva je situacija u Srbiji, u poređenju sa nekim od zemalja Zapadnog Balkana? U traženju odgovora na pomenuto pitanje koristili smo podatke Svetske banke o neto prilivima i neto odlivima SDI, pomoću kojih smo, potom, izračunali odgovarajuće prosečne vrednosti za period 2012-2017. godina. Tako je u Srbiji tokom analiziranog perioda u proseku ostvaren neto priliv SDI od 5,26% BDP-a, kao i neto odliv SDI od 0,71% BDP-a. Tokom istog perioda odgovarajući pokazatelji za odabrane zemlje su sledeći: Albanija – neto priliv SDI 8,54% BDP-a i neto odliv SDI 0,24% BDP-a, Crna Gora – neto priliv SDI 11,69% BDP-a i neto odliv SDI -0,33% BDP-a, Makedonija – neto priliv SDI 3,26% BDP-a i neto odliv SDI 0,83% BDP-a, BiH – neto priliv SDI 2,25% BDP-a i neto odliv SDI 0,33% BDP-a.
Dakle, kada je u pitanju neto priliv SDI, od zemalja Zapadnog Balkana smo u lošijoj poziciji od Albanije i Crne Gore (koje imaju veći udeo neto priliva SDI u BDP-u), a bolji smo od Makedonije i BiH. Međutim, važno je istaći, kako sa analitičkog aspekta, tako i sa stanovišta vođenja ekonomske politike, činjenicu da smo u grupaciji navedenih zemalja veoma loše pozicionirani u pogledu neto odliva SDI (imamo skoro najveći udeo neto odliva SDI u BDP-u). To znači da naši privrednici, u poređenju sa poslovnim ljudima iz drugih zemalja iz našeg uzorka, najviše ulažu izvan sopstvene države. Tokom perioda 2012-2017. neto odliv sredstava naših privrednika izvan Srbije je u proseku iznosio oko 297 miliona dolara godišnje, dok je u slučaju BiH to bilo 57 miliona dolara godišnje, odnosno 85 miliona dolara godišnje u Makedoniji, dok je jedino Crna Gora po ovom osnovu imala prosečan godišnji priliv od oko 14,5 miliona dolara. Zaključak je da bi u narednom periodu u domenu vođenja ekonomske politike u Srbiji trebalo više pažnje posvetiti domaćim ulagačima.
