Kada se u komšiluk doseli nova porodica, nije uobičajeno da ostali ljudi iz kraja traže lične podatke novopridošlih na uvid – ime, prezime, brojeve ličnih karata, od kojih sredstava su kupili kuću, zašto baš u „njihovoj” ulici… Međutim, neki Melenčani smatraju da imaju pravo da postave ova pitanja nakon što se u selo prošle godine preselilo oko 17 porodica prognanih sa Kosova, koje su prethodnih godina živele u Beogradu. U Melencima su zato ovih danan organizovali i skup, gde su meštani rekli da su zabrinuti i da se osećaju ugroženo.
– Kada imate građane koji smatraju da su oštećeni i zanemareni, onda je ovakav revolt normalna situacija – zaključuje Živojin Mitrović, potpredsednik Nacionalnog saveta Roma, koji je takođe bio na skupu u Melencima. Dodaje da su prisutni imali i pomalo negativan stav prema romskoj nacionalnoj zajednici, kojoj pripada većina doseljenih porodica.
STANOVANJE – NAJVEĆI PROBLEMI IZBEGLICA
Melenci nisu jedino mesto na teritoriji Grada u koje su se poslednjih godina naselila interno raseljena lica, izbeglice ili povratnici. U Zrenjaninu je u protekle dve decenije utočište našlo više od 15.000 ljudi iz republika bivše Jugoslavije. Grad je doneo dva Lokalna akciona plana, 2010. i 2013. godine i zajedno sa mnogim partnerima i donatorima, učestvovao u sprovođenju projekata za unapređenje položaja ove populacije, koja i dalje ima nerešene egzistencijalne probleme.
– Podelili smo preko 100 paketa građevinskog materijala, kupili preko 50 kuća na selima, podelili više od 50 paketa za ekonomsko osnaživanje. Sve ove projekte sprovode Komisije koje raspisuju javni poziv, zatim biraju učesnike. Nakon završetka projekta, u obavezi su da prate te porodice izvesno vreme – navodi poverenica za izbeglice Vjerka Hrubik. Prema njenim rečima, u projektima koji su podrazumevali otkup seoskih domaćinstava, a koji funkcionišu više od decenije, do sada nije bilo problema sa lokalnim stanovništvom.
PROJEKAT „VIZIJE” LOŠE SPROVEDEN
Gradska uprava nije učestvovala u projektu doseljavanja interno raseljenih lica u Melence, objasnila je načelnica Odeljenja za društvene delatnosti u Gradskoj upravi Jelena Dragić. Tokom prošle godine, prema podacima kojima raspolažu organizatori skupa, u selo je došlo 11 porodica, a od 63 kuće na nivou cele države, 24 su kupljene na teritoriji Grada Zrenjanina. Ovaj projekat vodila je nevladina organizacija „Vizija” iz Kragujevca, zajedno sa Komesarijatom za izbeglice i migracije, a donacije su dobijene od Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), navela je Jelena Dragić.
To su jedine kuće koje su kupljene u poslednjih 25 godina u čijoj kupovini nije učestvovao Grad, napominje Pero Pilipović, član Gradskog veća.
– Verovatno je moglo drugačije da se raspodeli na teritoriji cele zemlje, ali ljudi imaju pravo da prodaju svoju ličnu imovinu. Smatramo, što se i sada se pokazalo, da treba obavestiti Grad u ovakvim programima naseljavanja – ističe Pilipović.
Načinom na koji je sproveden projekat organizacije „Vizija” i Komesarijata nisu zadovoljni ni članovi Nacionalnog saveta Roma, navodi potpredsednik Saveta Živojin Mitrović.
– Ne možete da radite sa romskom zajednicom, a da ih ne konsultujete. Jedna od manjkavosti ovog projekta i jeste veliki broj doseljenih porodica na malom prostoru. Mada je pravo svojine neotuđuivo i svako može da proda svoj objekat. Svaka od tih porodica je došla da vidi kuću i potpiše kupoprodajne ugovore,tako da nije istina da se nije znalo ko dolazi.
KUĆE NA KRAJU SELA
Kako kažu stanovnici Melenaca sa kojima smo razgovarali, porodice koje su se doselile, kupile su kuće na kraju sela, u neasfaltiranim ulicama. U pitanju su skromni objekti, neki i oronuli. U jednoj od ulica, koja nosi naziv po generalu Čapajevu, komandantu Crvene armije i jednom od heroja Oktobarske revolucije, nalazi se parkiran autobus „Drekslmajera”. Zaposlenje u ovoj fabrici omogućava egszistenciju velikom broju Melenčana. Iz dvorišta jedne kuće na ćošku izašla je žena, bosa. Priča da se u Melence doselila iz Beograda, a da je pre toga živela u Kosovskoj Mitrovici. Ne zna zašto se neki stanovnici Melenaca bune i organizuju skupove.
– Ima posla, kopamo, plevimo, beremo jagode, jabuke. Slažemo se dobro sa komšijama, ne svađamo se. Ranije smo došli ovde. Nama je isto od donacije kupljena kuća da ne pravimo više barake u Beogradu, kažu, smetamo im tamo.
NIJE LOŠIJA BEZBEDNOSNA SITUACIJA U SELU
Pojedinci na skupu u Melencima su čak optužili doseljene porodice za krađu i lošiju bezbednosnu situaciju u selu. Međutim, po problematici kriminaliteta, Melenci se ne izdvajaju od ostalih naseljenih mesta na području Zrenjanina, niti je ove i prethodne godine zabeležen veći broj krivičnih dela nego ranije, saopštava Policijska uprava Zrenjanin. – Na području Melenaca od 1. januara ove godine do 31. jula evidentirana su 72 krivična dela. Tokom 2017. zabeleženo je 136, u 2016. godini 132, a tokom 2015. godine 145 krivičnih dela. Najučestalije su krađe i teške krađe, od početka godine evidentirano ih je 33 . Tokom 2017. godine zabeleženo je 65, u 2016. godini 67, a tokom 2015. godine 85 krađa i teških krađa.
