Ustanova „Rezervati prirode”, Zrenjanin je početkom decembra potpisala sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i građevinarstvo ugovor o ustupanju na korišćenje dela Ribarskog područja „Banat” na 10 godina.
„Rezervati prirode” su na ovaj način postali najveći i najorganizovaniji lokalni upravljač prirodnim dobrima u Vojvodini, a time i u Srbiji, ukazuje direktor dr Dejan Jovanov. Ustanova trenutno upravlja i Specijalnim rezervatom prirode „Ritovi donjeg Potisja”, parkom prirode Rusanda i spomenicima prirode u urbanoj sredini Grada Zrenjanina: Županijskim parkom, belim dudom u Belom blatu i vrednim stablom hrasta lužnjaka u Zrenjaninu, što listu prirodnih resursa koje je država poverila na čuvanje ovoj ustanovi čini značajnom, jer su tu i Obradovićeva bara kod Mokrina, Ribolovačko carstvo kod Kikinde, Gajgerova bara u blizini Opova, Belocrkvanska jezera i Crna bara u blizini Kovina.
Zvuči impozantno, ali nije bilo lako?!
– Normativni okvir u kome radimo izmenjen je pre tačno tri godine. Javno preduzeće „Rezervati prirode” Zrenjanina je krajem 2016. godine likvidirano zbog izmena Zakona o budžetu. Javno preduzeće nije moglo biti indirektni korisnik budžeta, odnosno na teretu građana, već je moralo da ostvaruje profit. Transformisani smo u javnu ustanovu. Zaštita prirode je specifična delatnost koja ne ostvaruje profit i prihode u klasičnom smislu – svi naši prihodi su prihodi budžeta Srbije, budžeta Pokrajine ili budžeta Grada Zrenjanina. Stoga se pristupilo likvidaciji javnog preduzeća, ali i osnivanju Ustanove „Rezervati prirode”. Bio je to nastavak želje lokalne samouprave da se brine o prirodnim resursima na svom području.
Bilo je i nerazumevanja, i to na „kolegijalnoj liniji”!?
– Da! Početak rada Ustanove je bio veoma težak. Svi ugovori koje smo imali sa Pokrajinskim sekretarijatom i Ministarstvom su raskinuti, izgubili smo upravljanje nad svim delovima ribarskih područja i zaštićenih područja, tako da smo bukvalno bili na nuli. Pokazalo se da je formiranje ustanove koja nije pravni sledbenik likvidiranog javnog preduzeća bila velika greška. Morali smo to da prihvatimo i krenuli sve ispočetka. Godina 2017. je bila prilično haotična za nas, kao i za većinu ustanova koje su prošle put kao i mi.
No, 2018. je bila godina povratka. Najpre smo ponovo postali upravljač Specijalnog rezervata prirode „Ritovi donjeg Potisja”, a izmenom uredbe Vlade Republike Srbije započeta je procedura preuzimanja upravljanja nad Parkom prirode Rusanda. Postali smo i privremeni korisnik dela Ribarskog područja „Banat”, čime je u ovoj delatnosti uveden red, a stekli smo i solidne prihode…
Sve se nekako polako vraćalo „u normalu”. Tehnički i kadrovski smo ojačali dovođenjem stručnih ljudi u Ustanovu, zahvaljujući dogovoru sa gradonačelnikom Čedomirom Janjićem. Centralni događaj 2019. godine je bio konkurs za dodelu ribolovne vode na 10 godina, što se na kraju završilo pobednički u našu korist, u ne baš lakoj konkurenciji. Sve što smo radili tokom 2019. godine bilo je u funkciji pobede na konkursu i u tome smo timski uspeli. Naravno, bez podrške gradonačelnika Čedomira Janjića i ljudi oko njega, stvar bi bila mnogo komplikovanija.
Dosta se radi na Begejskoj petlji…
– Želim da istaknem potencijal Begejske petlje, na čijem se vlasničkom statusu tek sada ozbiljno radi, posle tolikih godina od izgradnje ovog kompleksa, hidrotehnički završenog pre tri decenije. Naša ideja je da kao ustanova počnemo da radimo na akreditaciji postojeće laboratorije za ispitivanja u životnoj sredini i počnemo sa ostvarivanjem zarade na tržištu.
Na neki način je praksa vaše ustanove postala matrica za slične u Vojvodini?
– Naš primer slede i druge opštine i gradovi poput Vršca, koji shvataju da se zaštitom prirode mora upravljati stručno i odgovorno. Kompletnu dokumentaciju o osnivanju i funkcionisanju smo dostavili još nekim lokalnim samoupravama koje su zainteresovane da idu našim putem.
Zaštita životne sredine je „top tema” u najširoj javnosti…
– Pitanje zaštite životne sredine i zaštite prirode biće jedno od centralnih tema i u budućnosti, smatram da je Zrenjanin pokazao dalekovidost i da će i u godinama pred nama zadržati visoke standarde očuvanja prirode i brige za životnu sredinu. Zar sam izraz „životna sredina” ne govori dovoljno?! M. Stojin
