U svakoj zemalji postoje instrumenti koji su se koristili u određenim periodima, obredima i običajima – kaže Vanja Ilijev
Udruženje građana ,,Banatske gajde” u saradnji sa Kulturnim centrom i Turističkom organizacijom, a pod pokroviteljstvom Grada Zrenjanina, organizovalo je 19. oktobra drugi Festival tradicionalnih instrumenata „Rog Banata”. Mogle su se čuti gajde (srpske troglasne) ali i drugi zanimljivi instrumenti. O cilju Festivala koji polako ali sigurno prerasta u tradiciju govorio je organizator manifestacije i predsednik Udruženja građana ,,Banatske gajde”, dugogodišnji virtuoz na ovom instrumentu Vanja Ilijev.
KVALITETNA MUZIKA
– Gosti koje smo pozvali su se sa radošću odazvali, došli su i potrudili se da Festival bude muzički kvalitetan poput prošlogodišnjeg. Naredne godine planira da pozove izvođače iz Evrope, čime bi se dobilo na kvalitetu i ekskluzivnosti manifestacije koja bi tako prevazišla okvire lokalne sredine – istakao je Ilijev.
Cilj Festivala je promovisanje starih i zaboravljenih instrumenata kao i skretanje pažnje na virtuoze koji danas muziciraju na njima.
– Želimo da sačuvamo ove instrumente i njihovu melodiju kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa kako Banata i Vojvodine, čitave Srbije, ali i celog sveta. U svakoj zemalji postoje tradicionalni instrumenti koji su se koristili u određenim periodima, obredima i običajima. Mnogi su slični, ili čak identični, samo im je naziv drugačiji. Svi oni daju autentičnu sliku o narodima i podnebljima na kojima su nastajali i bili u upotrebi, a mnogi se koriste i danas, u čemu se ogleda njihova univerzalnost i vrednost – ispričao je naš sagovornik.
GOSTI IZ VOJVODINE
Jedan od učesnika bio je i Jožef Lele iz Mužlje, svirač na citri koji je doveo i svoje učenike Katu Ronto i Erika Kočiša, pa su i oni pokazali svoje umeće sviranja na ovom retkom mađarskom instrumentu. Jožef od 1980. godine vodi Mužljanske citraše, 2007. dobio je Zlatnu plaketu KUD-a „Petefi Šandor” iz Mužlje, a 2009. nagradu MZ Mužlja. Kulturni Savez vojvođanskih Mađara mu je 2010. godine dodelio nagradu za životno delo (Magyar Életfa-díj), a osam godina kasnije u Budimpešti je primio najznačajnije priznanje i stekao zvanje majstora narodne umetnosti (Népművészet mestere).
– Drago mi je što sam učestvovao na ovako kvalitetnom muzičkom festivalu. Voleo bih da je bilo više publike da im prikažem sviranje na citri. Imam dosta učenika kojima rado prenosim sviračko umeće, a i sam volim da sviram. Od devete godine se družim sa ovim instrumentom, a sada imam 75 godina, i čuvam ga od zaborava – rekao je Jožef Lele.
Učestvovali su još i Milorad Kukić iz Novog Sada, svirač na frulama, dvojnicama i kavalu i Dorel Marijanu iz Glogonja koji je izveo nekoliko numera na Panovoj fruli. Domaćin Vanja Ilijev svirao je troglasne srpske gajde i drombulje.
Manifestaciju su uveličale prof. dr Danka Lajić Mihajlović, etnomuzikološkinja i viša naučna saradnica muzikološkog instituta SANU-a i prof. dr Kristina Planjanin Simić, etnomuzikološkinja iz Novog Sada.
VRTEĆA LAUTA, NjENjERE ILI HARDI GARDI
Posebnu pažnju privukao je tradicionalni mađarski instrument koji ima nekoliko naziva: vrteća lauta, njenjere, ili kobilja glava (zbog oblika), a na zapadu je poznat kao hardi gardi. Na njemu je prošle godine svirao Janoš Vrabel iz Čoke, majstor muziciranja koji je ove godine preminuo. Na ovogodišnjem Festivalu njenjere i specifičnu melodiju koju stvara izvodio je Bela Mičik iz Novog Bečeja. On je odsvirao nekoliko kompozicija iz 17. veka.
– Odlučio sam da predstavim ovaj stari mađarski instrument koji se retko viđa. Potiče iz 14. veka i ima formu broja osam, svrstava se u gudačke instrumente i dosta je komplikovan. Ima strune kao violina (tri strune – bas, ritmička i melodijska struna koje se tradicionalno izrađuju od ovčijih creva), a umesto gudala muzikant okreće ručicom točkić koji dodiruje strune. Na telu njenjara umesto dirki su drveni čepovi-klapne. Točkić, strune i klapne proizvode zvuke „nje-nja-nje-nja”, pa otuda naziv njenjare. Više ga koriste ulični svirači na zapadu i zovu ga hardi gardi – objasnio je Bela Mičik.
PANOVA FRULA OD BAMBUSOVE TRSKE
Dorel Marijanu je po drugi put u Zrenjaninu i podelio je utiske nakon koncerta pojasnivši sviranje na, za Rumune značajnom instrumentu, Panovoj fruli. Ovom samoukom sviraču uzor je svetski virtuoz Georgij Zamfir, koji je izvodio svetske hitove i klasičnu muziku.
– Panova frula (siringa) je stari antički instrument od pet ili više međusobno povezanih cevčica. Može se pronaći i kod drugih naroda, posebno Rumuna gde se naziva nai. Napravljena je od bambusove trske, a sve češće se koriste i drvo, plastika ili metal. Cevčice su otvorene na gornjem kraju, a zatvorene na donjem. Duvanjem vazduha u njih, talasi se odbijaju i proizvode ton. Visina tona se podešava ubacivanjem kamenčića ili zrna kukuruza u cevčicu ili zalivanjem pčelinjim voskom – objasnio je Marijanu.
