Većinu svojih zahteva (88 odsto) građani podnose Odseku za objedinjenu proceduru Odeljenja za urbanizam Gradske uprave (GU) elektronskim putem, a od toga se gotovo svi predmeti (98 odsto) rešavaju elektronski zahvaljujući Centralnom informativnom sistemu, što je ubrzalo završavanje postupaka, navedeno je u izveštaju o radu Gradske uprave za 2018. godinu. Ovaj Odsek, zajedno sa odsecima za urbanizam i planiranje, ozakonjenje i saobraćaj, čini Odeljenje za urbanizam.
OBJEDINJENA PROCEDURA I OZAKONJENJE
Centralni informativni sistem i razmena dokumenata elektronskim putem primenjuju se u Odseku objedinjene procedure nekoliko godina. Ovaj deo Odeljenja za urbanizam vodi postupke i izdaje akte za izgradnju i upotrebu objekata kao što su: lokacijski uslovi, građevinske i upotrebne dozvole, rešenja o izvođenju radova, potvrde o prijavi radova, potvrda o završetku izrade temelja i ostalo. Takođe izdaju i dozvole za uklanjanje objekata, a pružaju i informacije o lokaciji.
Prošle godine Odsek za objedinjenu proceduru primio je 1.426 zahteva građana, dok je 400 preneto iz prethodnog perioda. Od tih ukupno 1.826 predmeta, rešeno je 76 odsto – među kojima je najviše bilo zahteva za izdavanje lokacijskih uslova i građevinskih dozvola.
Što se tiče nelegalnih objekata, čime se bavi Odsek za ozakonjenje Gradske uprave, čak 20.054 predmeta ostalo je za rešavanje ove godine, dok je lane ovaj odsek obradio 1.808. Deo predmeta nasleđen je iz prethodnih godina, a deo je pristigao nakon popisa objekata, koji je obavljan tokom 2016. i 2017. godine.
Gotovo svi predmeti pristigli Odseku ozakonjenja pokrenuti su po službenoj dužnosti, po nalogu inspekcije. Od rešenih 1.808 postupaka, najviše je okončano u roku od mesec dana (95 odsto). Odseku je podneto ukupno šest žalbi, a jedna prvostepena odluka je zamenjena.
Najvažnije prošlogodišnje aktivnosti Odseka za urbanizam i prostorno planiranje jesu donošenje šest odluka o urbanističkim planovima. U pitanju su izmene planova generalne regulacije „Bagljaš”, „Jugoistok”, „Gradnulica”, „Mala Amerika”, zatim donošenje dva plana detaljne regulacije – „Jugoistok II-A” i radnog kompleksa „Ćorić agrar”.
URBANIZAM I PROSTORNO PLANIRANJE
U ovom Odseku inače sazivaju i pripremaju sednice gradske Komisije za planove, kojih je u prošloj godini bilo 23, a Komisija organizuje javne uvide u nacrte planova, sprovodi stručnu kontrolu tih nacrta i izveštava o javnim prezentacijama urbanističkih projekata.
Odsek za urbanizam i prostorno planiranje u prošloj godini takođe je pripremao izmene i izrade različitih elaborata, između ostalog za postavljanje komercijalnih kiosaka i zimskih i letnjih bašti na javnim površinama u Gimnazijskoj, u Ulici kralja Aleksandra I Karađorđevića, delu Jevrejske ulice i na Trgu slobode.
Zaposleni ovog Odseka pregledali su i 56 projekata parcelacije i preparcelacije zemljišta, što je važno za dobijanje građevinske dozvole. Odsek je, po zahtevima građana, pravnih i drugih lica za korišćenje javnih površina, doneo 508 rešenja u skraćenom upravnom postupku. Po pitanju zemljišta i planske dokumentacije blisko su sarađivali sa Javnim preduzećem za urbanizam.
MERILI BEZBEDNOST, MENJALI REŽIM SAOBRAĆAJA
Neke od aktivnosti Odseka za saobraćaj u protekloj godini bile su dva tehnička pregleda radova na periodičnom održavanju javnog puta u gradu, zatim izdavanje nekoliko desetina rešenja za privremenu zabranu i izmenu režima saobraćaja, a rešeno je i 499 predmeta za odobravanje taksi delatnosti. Odsek je takođe pratio izradu Strategije bezbednosti saobraćaja na putevima na teritoriji grada, a radili su i provere bezbednosti na određenim deonicama. Zaposleni ovog odseka uređivali su i zone škola, realizujući mere koje je predložio Savet za bezbednost saobraćaja.
DVA MILIONA NELEGALNIH OBJEKATA
Zakon o ozakonjenju objekata donet je 2015. godine, a njegove izmene stupile su na snagu u novembru prošle godine. One predviđaju da svi nelegalni objekti imaju zabranu prometovanja do donošenja konačnog rešenja o ozakonjenju ili njegovog odbijanja. Takođe, nelegalni objekti neće moći da se priključe na potrebnu infrastrukturu, niti će u njima moći da se obavljaju uslužne delatnosti. Kako je ranije iz Ministarstva najavljivano, za one čiji su objekti nelegalno građeni posle 27. novembra 2015. godine, odnosno nakon donošenja novog zakona, ozakonjenja nema. Prema procenama, u Srbiji postoji 2,2 miliona bespravnih objekata.
