dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Paket ekonomskih mera predstavljen tokom prošle nedelje, koji za cilj ima smanjivanje negativnih efekata izazvanih pandemijom korona virusa, sastoji se iz četiri osnovna dela: 1. Mere poreske politike (oko 1,4 milijarde evra), 2. Direktna pomoć privatnom sektoru (oko 700 miliona evra), 3. Podrška preko Fonda za razvoj (oko 2,25 milijardi evra) i 4. Ostale mere (oko 750 miliona evra). Mere iz domena poreske politike svode se na poreske olakšice za privatni sektor, odnosno na odlaganje plaćanja: a) poreza na zarade i doprinose (uz kasniju otplatu u ratama), b) poreza na imovinu u periodu april-jun i v) akontacije poreza na dobit u drugom kvartalu.
Ovde valja uočiti jednu bitnu činjenicu koja se posebno tiče lokalnih samouprava (gradova i opština). Naime, porez na dohodak i porez na imovinu su dve najveće stavke u strukturi ukupnih primanja budžeta opština i gradova. Tokom 2019. godine na nivou svih lokalnih samouprava u Srbiji porez na dohodak je učestvovao sa 38%,, a porez na imovinu sa oko 15% u njihovim ukupnim budžetskim primanjima. Zajedno, ove dve vrste poreza činile su više od polovine primanja u budžetima lokalnih samouprava (agregatno posmatrano). Odlaganje naplate upravo ove dve vrste poreza trebalo bi da bude „paljenje crvene lampice“ za one koji su odgovorni za gradske i opštinske budžete. U narednim mesecima lokalne samouprave će ostati bez svojih najizdašnijih izvora primanja, pa se nameće pitanje kako će one funkcionisati i finansirati aktivnosti planirane u budžetima za tekuću godinu.
Na osnovu uvida u Odluku o budžetu grada Zrenjanina za 2020. godinu može se zaključiti da je, po ovom pitanju, situacija u našem gradu još složenija. Naime, od ukupno planiranih budžetskih prihoda i primanja u iznosu od 4,97 milijardi dinara, čak 2,53 milijarde dinara (50,83%) se odnosi na porez na dohodak, dok na porez na imovinu otpada 945 miliona dinara (19,1%). Odnosno, gotovo 70% planiranih prihoda i primanja potiče od onih poreskih oblika čiju je naplatu država usvojenim paketom mera za podršku privredi odložila. Pod pretpostavkom da će se ove mere primenjivati tokom tri meseca, jednostavnom računicom se može doći do procene da će budžet grada Zrenjanina po ovom osnovu biti umanjen za oko 870 miliona dinara. U pitanju je smanjenje budžetskih prihoda od čak 17,5% na godišnjem nivou!
Za dočaravanje ozbiljnosti situacije poslužimo se sledećim primerom. Poistovetimo gradski budžet sa budžetom porodice koja mesečno ima primanja od 100 hiljada dinara. Od toga, 70 hiljada (70%) zarađuje jedan supružnik, a drugi 30 hiljada (30%). Odjednom, zbog vanrednih okolnosti onaj koji ima višu platu ostaje bez primanja u naredna tri meseca. Stoga, porodica koja je planirala primanja i izdatke od 100 hiljada dinara mesečno tokom cele godine, u naredna tri meseca treba da funkcioniše sa svega 30 hiljada dinara mesečno. Možemo samo da zamislimo kako bi to bilo teško imajući u vidu redovne izdatke (hrana, mesečni računi, lekovi, rata kredita, benzin, odeća i dr.), čega bi sve porodica morala da se odrekne i šta sve ne bi mogla da finansira.
U tom smislu što hitnije treba uskladiti planirane rashode i izdatke iz gradskog budžeta sa onim što je realno očekivati na prihodnoj strani tokom ove godine.
