Investitori „povlače ručnu”
Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Kriza izazvana pandemijom korona virusa prouzrokovala je ekstremnu kontrakciju investicionih tokova u svetu. „Zaključavanje” (karantin) je momentalno i direktno stopiralo investicione projekte koji su bili u toku kada se pojavio COVID-19. Indirektan uticaj se ogleda u tome što pred nadolazećom dubokom recesijom multinacionalne kompanije preisputuju svoje ranije planirane investicione projekte. Osim toga, i političke odluke su doprinele smanjenju ulaganja – mnoge države su u sklopu donetih mera za ublažavanje posledica pandemije smanjile izdatke za nove investicije, u uslovima smanjenih budžetskih (javnih) prihoda i pojavljivanja drugih prioriteta, kao što su unapređenje zdravstvene zaštite, nabavka medicinske opreme, očuvanje postojećih radnih mesta, pomoć ugroženim sektorima itd.
U ovogodišnjem izdanju World Investment Report-a navode se procene da će obim stranih direktnih investicija (SDI) na globalnom planu opasti za oko 40% u 2020. i za dodatnih 5-10% u 2021. godini. Ovo potvrđuju i prvi podaci o smanjenju broja najavljenih grinfild SDI projekata – njihov pad u prvim mesecima 2020. godine u odnosu na isti period prethodne godine je više od 50%. Predviđa se, takođe, da će prilivi SDI u tzv. tranzicionim zemljama opasti u proseku za oko 38%. Dodatno zabrinjava činjenica da bi u uslovima rastuće neizvesnosti, kakva je danas u svetu prisutna, pad investicione aktivnosti mogao biti veći i trajati duže.
Dostupni podaci Narodne banke Srbije za period januar-maj 2020. godine pružaju dobru osnovu za početno sagledavanje efekata pandemije korona virusa na priliv SDI u našu zemlju. U Srbiji se od 2012. godine beleži kontinuirani rast priliva SDI (osim minimalnog smanjenja u 2014): 1,01 milijardi evra (2012), 1,55 mlrd. evra (2013), 1,5 mlrd. (2014), 2,11 mlrd. (2015), 2,13 mlrd. (2016), 2,55 mlrd. (2017), 3,46 mlrd. (2018) i 3,83 mlrd. (2019). Međutim, sredinom marta 2020. godine korona je stigla i do nas, usledilo je vanredno stanje, karantin itd. Tokom prvih pet meseci (januar-maj) 2020. godine ostvaren je priliv SDI od 1,27 milijardi evra, što je za 288 miliona evra manje nego u istom periodu prethodne godine (pad od 18,5%). Neposredni (direktni) efekti krize su posebno bili izraženi tokom aprila i maja. Naime, prilivi SDI u aprilu 2020. su u odnosu na one iz aprila 2019. godine smanjeni za 34,2%, dok je u maju zabeležen njihov pad od čak 41,8% u odnosu na isti mesec prošle godine.
Strane direktne investicije su za našu zemlju važan izvor kapitala – čine oko trećinu ukupnih ulaganja. Domaća privatna preduzeća će, suočavajući se sa brojnim izazovima, verovatno smanjiti svoja planirana ulaganja. Biće teško da se državnim ulaganjima nadomesti pad privatnih (domaćih i stranih) investicija i to u uslovima kada će manja privredna aktivnost neminovno izazvati pad priliva u državni budžet i kada će visina javnog duga ograničavati dodatna zaduživanja države.
Osim toga, treba imati u vidu i to da je značajan deo ostvarenih priliva SDI do sada u 2020. godini zapravo rezultat ranije otpočetih poslova/radova i prethodno (pre korone) sklopljenih ugovora. Vreme će nam pokazati koliki će biti indirektni efekti pandemije, odnosno koliko će biti odustajanja od najavljenih, a nezapočetih investicionih projekata.
