Ima svega na društvenim mrežama. Znate i sami bolje od mene šta sve može da se pročita… Sve i svašta…
Ali, nekako baš u danu kada nastaju ovi redovi, neko je objavio rukom pisan tekst kako deca na zadate prve reči, završavaju narodne poslovice. Da li je to uradio neko ko više nije dete ili je to stvarno mala Fejsbuk „kefalica”, tek meni se to što sam pročitala dopalo.
U potpisu je Lorina, i sve zvuči krajnje duhovito i simpatično. A dobrim delom i istinito. Recimo: Ko nema pameti u glavi, ima u životu. Slično kao što je govorio Duško Radović: Ko nema u glavi ima u nogama, ko nema u nogama ima u banci, ko nema u banci ima nešto u Grockoj, ko nema ni u Grockoj…
Pa, jeste, draga Lorina. Šta će nam pamet? Evo, još koji dan pa počinje nova školska godina. Generacije kreću, kako se to kaže, na put znanja… Počinje i drugi upisni rok za buduće studente. I, naravno, svi su uzbuđeni – i školarci, i roditelji, babe i dede…
Što od treme zbog ovog, iskreno rečeno, važnog događaja, i važnog perioda u životu njihove dece, što zbog besplatnog školovanja koje, zapravo, nije besplatno jer kompleti knjiga, radne sveske, pribor, pa sve drugo i treće – košta li košta, pa nije ni čudno što neke banke daju i kredite za ove namene. Srećom pa postoji i mogućnost da se udžbenici plate na rate. Posle će tu biti još troška, ali samo neka dete doboro uči, neka završi školu i fakultet posle škole…
Međutim, Lorina je u pravu. To koliko ste znanja stekli, koliko ste vredni, nije baš najvažnije u životu. Diploma fakulteta može da se kupi, na ovaj ili onaj način, ako treba da se zaposlite, a srećne su ruke – ne treba vam ni diploma. A, opet, ako sve to nije dovoljno – sreća se traži u inostranstvu. U stvari, najbolje prolaze oni kojima baš nije bilo previše stalo da nešto nauče, ali su se u životu lepo snašli, da lepše ne može biti, i uživaju.
I, šta da vam kažem – Lorina je sve već rekla.
