Utorak je kasno (u)veče, odlučih da operem kosu. Znam da sredom zaključujemo novine, pa tog dana neću imati vremena za osobnu higijenu. Puštam vodu, postižem željenu temperaturu. Pristupam standardnoj proceduri pranja koju nisam menjao godinama. Koristim uvek isti šampon…
Tokom feniranja, primećujem niz promena na mojoj glavi! Kosa je postala bujna i sjajna. Krajevi ne „cvetaju“. Štaviše, dlake ne otpadaju na način kako to obično biva. Počinjem da razmišljam šta je u pitanju. U mislima prolazim kroz čitav proces. Pokušavam da utvrdim faktore oplemenjivanja moje kose. U trenucima magnovenja, obraćam se najboljem lekaru – dr Guglu.
U stanju šoka iščitavam obrazloženja nekog Obradovića, veli da je samo 25% prečišćene vode u sistemu. Pitam se kako će tek moja frizura izgledati početkom septembra. Možda tada neće biti potrebe koristiti ni šampon, niti penu za brijanje. Moje ushićenje je bilo kratkog veka! Obradović je bio iskren i priznao je da se još ne koristi reversna osmoza.
Počinjem da sumanjam u njega, kao i u sebe. Možda sam snažnim trljanjem glave postigao efekat koji nije polazio za rukom ni Obradoviću, niti hemijskoj industriji…
