Sa rafova supermarketa, dragstora, drogerija i drugih prodavnica u Srbiji, prema nekim procenama, godišnje se ukrade roba u vrednosti višoj od 90 miliona dinara. Lopovi najčešće kradu čokolade, kafe, dezodoranse, šminku, ali i vina i druga žestoka pića. Krade se skoro sve što može neprimetno da stane u džep.
Trgovci na sve načine pokušavaju da spreče krađe. Postavljaju se nadzorne kamere, angažuje se dodatno obezbeđenje, čak se na proizvode postavljaju „zujalice”. Međutim, kažu da i kradljivci postaju domišljatiji, pa i pored svih preduzetih mera, roba se i dalje krade iz objekata na razne načine.
Kradljivci često izvade robu iz originalne ambalaže, tako da, recimo, u rafu sa pićima ostanu samo prazne kutije – i dok prodavci to primete, artikal je odnesen. Zloupotrebljava se i mogućnost da kupac meri sam robu koju nude pojedini marketi. Lopovi koriste ovo tako što izmere veće količine, a na kesu stave nalepnicu sa manjom težinom i cenom. Zbog toga je dosta marketa ili ukinulo ovu mogućnost, ili je postavila dodatne radnike i video kamere koji prate kupce koji sami mere robu.
DNEVNA POJAVA
Zrenjanin ima dosta mega marketa, malih prodavnica i drugih prodajnih objekata. Samim tim veći je izbor robe, pa je i više krađa ili pokušaja da se nešto prisvoji bez plaćanja. Kako nam je objasnio Bojan Radović, referent za odnose sa državnim organima kompanije „Gomeks”, oni u svom sastavu imaju 180 objekata i krađe su dnevna pojava.
– Naravno, krađe se ne dešavaju u svakom objektu. Dešava nam se da u nekim maloprodajnim objektima nemamo ni jednu prijavu krađe, dok su u nekim krađe česte, tu nema nekih pravila. Od početka godine prijavljeno je 470 krađa u toku radnog vremena, a provalne krađe su se desile čak 23 puta. Iskustvo je da su krađe u manjim sredinama retke, dok su češće u gradovima, naročito velikim opštinama. Najčešće se otuđuju žestoka alkoholna pića (viski „džek daniels”, „džim bim”, rakija SL „viljamovka” itd.), zatim sredstva za ličnu higijenu (šamponi, kupke, sapuni, kreme), kafa, prehrambeni proizvodi (tunjevine, sardine, krem namazi) i sl. Dakle, otuđuju se artikli veće vrednosti, koji se lako mogu sakriti ispod odeće, ili u torbi. Kada se desi krađa u našem maloprodajnom objektu, obaveštava se nadležna policijska uprava o krađi, o artiklima i vrednosti pokradene robe, i sa policijom sarađujemo dostavom svih dokaza, video zapisa iz radnje, ili drugih informacija od značaja, kako bi se obezbedilo da se počinilac što pre pronađe. Krivično gonjenje preduzima nadležno tužilaštvo, u skladu sa informacijama i dokazima koje poseduje – objasnio je Bojan Radović.
Slična situacija je i u „Persu marketima”, još jednom velikom trgovačkom lancu u Zrenjaninu. Andrijana Marković, saradnik u marketingu ove firme, ističe da se dešavaju provalne krađe, uglavnom van radnog vremena maloprodajnog objekta. Provalnici su uglavnom osobe mlađe dobi, ali za krađe tokom radnog vremena, po njenima rečima, nema pravila – kradljivci mogu biti mladi, stari, žene ili muškarci.
KAKO PROTIV KRAĐE
– Najčešće se kradu cigarete, čokolade, alkoholna pića, žvakaće gume i kafa, ali neretko i ostala roba, poput suhomesnatih namirnica, sireva, konzervisane hrane, hemije, kozmetike i slično. Nakon provalne krađe, mi radimo popis zaliha, utvrđujemo visinu štete i to prijavljujemo policiji. Nakon toga, policija sprovodi dalju istragu i vodi krivični postupak protiv provalnika po službenoj dužnosti – rekla je Andrijana Marković.
Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije nedavno se, povodom ove teme, oglasio u medijima. On smatra da radnici obezbeđenja u prodajnim objektima često prekoračuju svoja ovlašćenja. Oni nemaju pravo da pretresaju nijednog kupca, da mu traže isprave i slično. Ako sumnjaju da je neko kradljivac, tu osobu mogu zadržati dok ne dođe policija i ništa više.
– U nekim objektima obezbeđenje je toliko posvećeno borbi protiv krađa da one koji su im sumnjivi, prate u stopu po radnji. To prirodno izaziva nelagodnost kod kupaca, a da ne spominjemo da se narušava ugled objekta. Pošto je tehnologija danas toliko napredovala, radnjama je bolje da novac ulože u dobru elektronsku opremu, a ne da kupcima čuvari dišu za vrat – istakao je Goran Papović.
