Za uspeh su potrebni volja, rad, trud, odricanja, ali i podrška
Marija Stankov nedavno je diplomirala na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin” kao jedna od najboljih studentkinja. Diplomski rad je bazirala na upotrebi solarne energije i primeni fotonaponskih solarnih sistema. Trenutno razmišlja o upisu na master studije, na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, kao i o polaganju ispita za sticanje licence iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, što je veoma traženo kada se radi o zaposlenju u ovoj struci.
Međutim, njena priča nije ni malo jednostavna i svakidašnja. Prešla je put od buntovne tinejdžerke do ozbiljne i zrele žene koja ostvaruje svoje ciljeve.
– Moja priča o obrazovanju nije klasična kako se uglavnom očekuje. Postoji prirodan tok: osnovna škola, srednja, studije. Mogu da kažem da sam bila klasičan „buntovnik” u tinejdžerskom dobu. Nezrelim razmišljanjem odstupala sam od onoga što bi se inače podrazumevalo, s obzirom na to da sam bila prilično dobar đak. Ta nezrelost je rezultirala da čak ni ne završim četvrtu godinu srednje i ne nastavljam školovanje, već da se odmah zaposlim i da počnem da zarađujem – započinje priču za naš list Marija Stankov.
Kako kaže za njenu porodicu, ali i one koji je poznaju, to je bio veliki šok, a njena tvrdoglavost nije popuštala. Sa nepunih 19 godina počela je da radi u kineskom butiku, potom, skoro dve godine u pekari kao trgovac. Već tada joj je bilo jasno da to nije put kojim bi trebala da krene.
NIKAD NIJE KASNO
– Za mene važi izreka da sam „imala više sreće nego pameti”. Moja tetka, za koju sam izuzetno vezana, vlasnica je muškog frizerskog salona u Lazarevu. Ona i deda predložili su mi da završim kurs za frizera i počnem da radim u salonu. To je bila najbolja odluka koju sam tada mogla da donesem.
Zaposlila sam se kod nje i radila skoro osam godina. U međuvremenu sam se udala, i živela prilično dobrim životom. Međutim, tokom godina su me često obuzimala razmišljanja kako mi je ipak krivo što sam bila svojeglava u vreme kada je bilo prirodno da se dalje školujem. U meni je preovladavala misao da je sada kasno, da je moja generacija većinom diplomirala – iskrena je naša sagovornica.
Kada je imala 25 godina, ideje o nastavku školovanja podelila je se najbližima i naišla na pozitivne komentare. Vanredno je završila četvrtu godinu srednje škole koju je svojevremeno napustila. Tetka, koja joj je bila prvi poslodavac, bila joj je i ostala ogroman oslonac i davala joj „vetar u leđa”. Pored obaveza koje je nastavak školovanja donosio, Marija je i dalje bila zaposlena, učila je i radila.
PORODICA JE NAJVAŽNIJA
– Uz veliki trud bila sam ponovo prilično uspešna u učenju. Razmišljala sam o upisu na studije. Privlačio me je smer Inženjerstvo zaštite životne sredine na TF „Mihajlo Pupin”. Podrška porodice ni ovog puta nije izostala. Konačna odluka je pala. Radila sam prijemni ispit u drugom, septembarskom roku. Jedan od mojih najboljih prijatelja, sada kum koji mi je krstio sina, svesrdno se ponudio da mi pomogne u spremanju ispita iz matematike, pored posla i obaveza koje je imao. Imala sam skoro maksimalan broj bodova i bila sam na listi za budžet – priseća se Marija.
Izostajala je sa posla u vreme predavanja, a kada nije bila na fakultetu radila je. Završila je prvu godinu studija više nego uspešno, položivši sve ispite u redovnim rokovima.
– I druga godina je bila uspešna, s tim što sam pred kraj saznala da sam ostala u drugom stanju. Sećam se da me je tada, pored toga što sam bila zaista srećna jer ću se ostvariti u ulozi majke, uhvatila ogromna panika. Imala sam dosta obaveza uz posao, fakultet, učenje.
Porodica i najbliži su opet bili tu da me ohrabre i uz njihovu pomoć uspela sam da se izborim sa svim što je usledilo. Vratila sam se na fakultet kada mi je sin imao manje od dva meseca. Suprug je radio, ja sam se trudila da izvršavam obaveze i ostvarim dobre rezultate, ali bez mamine pomoći to ne bi bilo moguće – iskrena je ova mlada i ambiciozna Lazarevljanka.
PREPOZNAT TRUD I ZALAGANjE
Tokom treće godine usledila je prva nagrada koju je Marija dobila – za najboljeg studenta na smeru Inženjerstvo zaštite životne sredine od prve do četvrte godine. Na inicijativu profesorke Bogdane Vujić, prijavila se na program Letnje stručne prakse i dobila šansu u „Gomeksu” gde je, kako kaže, mogla da vidi kako zaista izgleda posao u struci.
– Tokom četvrte godine usledila je još jedna nagrada – za izuzetan uspeh tokom studija. Tada sam postala stipendistkinja Grada. Tokom školovanja, dobila sam još jednu nagradu za naučni i stručni rad koju dodeljuje Univerzitet u Novom Sadu. Pisala sam seminarski rad na temu solarne energije i solarnih fotonaponskih sistema koji se tada dopao mojoj profesorki, kasnije mentorki Jasmini Pekez.
Realizovala sam ideju da u eksperimentalne svrhe konstruišem fotonaponski solarni panel, koji se sastoji od 24 monokristalne solarne ćelije u potpuno kućnim uslovima. Ovaj praktičan rad se savršeno uklopio u sam pisani rad o primeni fotonaponskih solarnih sistema, o tome koliko obnovljivi izvori energije mogu da doprinesu očuvanju i zaštiti životne sredine – kaže naša sagovornica ne krijući zadovoljstvo što je njen trud prepoznat. Zahvalna je i mentorki, bez čije pomoći i svesrdnog zalaganja to ne bi bilo moguće.
ŠKOLUJTE SE NA VREME
– Put kojim sam ja išla nije put koji bih nekom preporučila da krene, ali ipak bih savetovala svakoga ko iz nekog razloga nije imao priliku ili mogućnost da se školuje „na vreme” da ipak pokuša ukoliko to stvarno želi. Verujem da uz volju, trud, malo odricanja, podršku i jako dobru organizaciju sve može da se postigne ukoliko to stvarno želimo – kaže Marija Stankov.
