Kada priča o nekoj nesrećnoj porodičnoj situacija dospe u javnost, prvi na udaru su centri za socijalni rad. Građani nisu dovoljno upućeni u to kako te institucije rade, a njihov posao je složen i odgovoran.
– Radimo stručno i timski – kaže Olivera Lisica, direktorka Centra za socojalni rad u Zrenjaninu, koji je 1. oktobra obeležio 57 godina postojanja. Korisnika je sve više, potrebe su sve složenije i usluge Centra se šire. Uz posvećenost zaposlenih, u našem gradu socijalna zaštita je na visokom nivou, smatra Olivera Lisica.
– Od 1. septembra počeli smo da pružamo savetodavne terapijske i socijalno edukativne usluge. Ukazala se velika potreba za tim. Savetovalište radi od 14 do 18 časova i angažovana su četiri stručna radnika, pedagozi i psiholozi. Najpre su dolazili dosadašnji korisnici Centra, koji imaju probleme u porodici, partnerskim odnosima ili sa decom, a sada dolaze i drugi građani. Zbog nedostatka kadra Centar za socijalni rad tražio je od resornog Ministarstva da zaposli nove radnike, ima li naznaka da će se to i desiti?
– Zabrana zapošljavanja je na snazi, mada naznaka postoji da će se ukinuti. A ipak, postoje zahtevi koje moramo da ispunimo – na primer, da u Sigurnoj kući imamo pet stručnih radnika i dva saradnika zato što je ona otvorena 24 sata 365 dana. Naši zaposleni su veoma opterećeni. Socijalna zaštita je vrlo osetljiva tema i u pitanju su ljudski životi. Kod nas rade pedagozi, psiholozi, socijalni radnici i pravnici. Za svakog korisnika zadužen je voditelj slučaja, pri donošenju odluka uvek se formira tim od tri stručna radnika, svaki predmet ima supervizora. Javnost možda ima sliku da ovde rade manje stručni pojedinci koji sami odlučuju o sudbinama drugih – što nije tačno. A posao koji u Centru obavljamo, obuhvata široku lepezu delatnosti. Da pomenem „Alternativu”, dnevni boravak za decu i mlade sa telesnim invaliditetom, zatim Sigurnu kuću za žene i decu žrtve nasilja, Prihvatilište za odrasla i stara lica, beskućnike i prosjake, kroz projekat realizujemo Produženo stanovanje za žrtve nasilja. U poslednje vreme se, nažalost, dešavaju i napadi na socijalne radnike, da li i u zrenjaninskom Centru?
– Svako nasilno ponašanje prijavljujemo policiji. Radnici su ovde dobro obučeni da umeju da rešavaju konflikte i da smiruju situaciju. Poslednje je da se zove policija, sa kojom imamo jako dobru saradnju. Sećamo se onoga što smo videli u medijima prošle godine – dva ubistva u centrima za socijalni rad, koja su se desila tokom viđanja dece u kontrolisanim uslovima. Ministarstvo je nakon tih incidenata odmah reagovalo. Od tih nesrećnih događaja, policija je uvek prisutna u Centru pri viđanju dece u kontrolisanim uslovima. Kako teku planovi za izgradnju kuće za Prihvatilište za stara lica, jer se objekat u kojem se ono sada nalazi iznajmljuje?
– Najčešće se dešava da stari i nemoćni ljudi, kad budu otpušteni iz bolnice, ne mogu više da se brinu o sebi, te su privremeno smešteni u Prihvatilištu. Tako da je ono uvek puno, pri čemu ima manje prosjaka i beskućnika, a više onih koji čak imaju gde da žive, ali ne mogu sami. Boravak u Prihvatilištu je kratkoročno rešenje dok im se na nađe adekvatan smeštaj – Gerontološki centar ili neka druga ustanova. Za izgradnju novog objekta nedavno smo dobili građevinsku dozvolu i sada počinjemo da tražimo sredstva za to. Kakva je situacija u vezi sa hraniteljstvom?
– Imamo 116 dece u hraniteljskim porodicama. U javnosti često postoje predrasude o tome. Na primer – kada bi se roditeljima, čija su deca pod starateljstvom Centra i koja su smeštena u hraniteljske porodice, dao taj novac koji je inače namenjen hraniteljima, onda bi se oni mogli brinuti o deci. Međutim, novac nije presudan kada se odlučuje da neko dete bude izmešteno iz porodice, već se to dešava kada kompetencije roditelja nisu dovoljne da se staraju o deci, jer ih zanemaruju ili zlostavljaju. Sreća je da postoje ljudi koji su spremni da brinu o deci kojima je podrška potrebna. Deca koja su bila zanemarena ili zlostavljana, vrlo brzo se naviknu na normalne životne okolnosti. U gradu nam nedostaju hraniteljske porodice.
PRIMER DOBRE PRAKSE
U Zrenjaninu od 2007. funkcioniše multisektorska saradnja za sprečavanje, prevenciju i zaštitu žrtava nasilja, a 2014. je potpisan sporazum u Gradskoj upravi o multisektorskoj saradnji na lokalnom nivou, navodi Olivera Lisica. – Potpisnici su Centar, Tužilaštvo, Sud, Bolnica, MUP, škole, mediji… Tom prilikom je oformljena i radna grupa na nivou Grada koja se bavi prevencijom i suzbijanjem nasilja i zaštitom žrtava. Ovakva saradnja je bila poznata u Srbiji kao „zrenjaninski model” i svuda je naš grad spominjan kao primer dobre prakse i to je praktično prekopirano u Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je donet prošle godine, na šta smo veoma ponosni. Dokaz da dobro radimo, jeste to što u Zrenjaninu ima dosta prijava nasilja, ali ne zato što ga više ima, već zato što su žrtve već dovoljno osnažene i veruju institucijama.
