Peti tri

Piše: Ljiljana Bailović

Otkada su na Savski trg u Beogradu počeli da pristižu delovi one monumentalne bronzane figure koja će tu biti postavljena u čast, i spomen, Stefana Nemanje, rodonačelnika vladarske loze Nemanjića, krenule su polemike, pa i pretresanje našeg spomeničkog nasleđa. Kakva nam je politika i estetika sećanja? Zapostavljena, neuređena i ad-hok. Pomodna i prigodna. Da nije tako, zar bi se moglo dogoditi da, na jednoj od naših televizija sa nacionalnom frekvencijom, novinar nazove spomenik u Šumaricama – Ve tri? Kao viktorija? To obeležje podignuto je u znak večnog sećanja na jedan od najstrašnijih događaja iz Drugog svetskog rata – na streljanje kragujevačkih đaka.
Nepojamna okupatorska surovost – 100 za jednoga – obrušila se i na decu, prozvan je i peti tri, pravo na streljanje, mislila sam da u Srbiji nema nikog ko to ne zna. Ne samo što je to obavezno školsko gradivo, nego se taj mementum mori bolno dotiče svakog u đačkom uzrastu. Susret sa takvom smrću u toj životnoj dobi, učenika izvedenih iz školske klupe – šta ćeš upamtiti od školskih lekcija, ako to nećeš?!

Opširnije u štampanom izdanju