Iz mnoštva statističkih podataka koji se tiču rezulatata poslovanja privrede u prošloj i izgledima za ovu godinu, a i neposrednih kontakata sa privrednicima – iz više razloga izdvajam odlične rezultate u izvozu. Privreda Srednjobanatskog okruga ostvarila je u razdoblju od januara do novembra minule godine spoljnotrgovinsku razmenu od 597,9 miliona evra, pri čemu je izvoz vredan 333,4, a uvoz 264,3 miliona evra, pa je pokrivenost uvoza izvozom 126 procenata. Drugim rečima, privreda regiona ostvarila je spoljnotrgovinski suficit od 26 procenata, odnosno 68,9 miliona evra. Na nivou države, Republike Srbije, stanje je znatno slabije: ukupna pokrivenost uvoza izvozom je 74,9 odsto, koliko je bila i 2018. godine.
Ovim podacima direktor Privredne komore Srednjobanatskog okruga Predrag Stankov ilustruje poslovanje privrede u prošloj godini.
Brojke i poređenja su impresivni. Koliko je izvoz napredovao u odnosu na 2018. godinu?
– Porast od 1,7 odsto može da zvuči skromno, ali treba imati na umu da je 2018. godina donela značajan proboj u izvozu.
Koliki udeo u rastu privrede i izvozu imaju velika, a koliki srednja i mala preduzeća?
– Rekao bih da je njihov udeo u kretanju proizvodnje i izvoza ujednačen. Najveći izvoznici su, kao i ranijih godina, „Drekslmajer” i Industrija ulja „Dijamant”, a tu su i manje firme koje se uključuju u finalizaciju gume, kao što su GPK u industrijskoj zoni „ZrenjaninJugoistok”. Moram da pomenem i laureate ovogodišnje nagrade Privredne komore Okruga, to su „Magus Internacional” koji proizvode savremena LED svetleća tela, diode i displeje, u sektoru industrije, sečanjski „Sveti Nikola” u poljoprivredi i „BB Trejd” – marketi „Per Su” iz Žitišta u sektoru usluga. Za regionalne poslovne lidere izabrani su ljudi iz manjih, ali veoma inovativnih i uspešnih kolektiva: Miomir Vrška – prvi čovek male, izuzetno uspešne firme „Vrška pres” i Milena Đorđević, direktorka popularne kafe picerije „Kafemat”.
Kako se evidentni pomak odražava na živote građana?
– Odražava se veoma pozitivno, a to su najbolje vidi po velikom broju stanova i kuća koji se grade širom Zrenjanina.
Dosta se govori o dualnom obrazovanju. Da li je ono zaživelo? Hoće li se nastavni programi oblikovati u skladu sa porebama privrede?
– Govori se, ali se i radi! Elementima dualnog brazovanja, onog neposredno naslonjenog na potrebe privrede, obuhvaćeno je više od 300 učenika Tehničke i Ekonomsko-trgovinske škole „Jovan Trajković”. Najkonkretnije – u Tehičkoj školi jesenas je upisano po 30 učenika koji se osposobljavaju za zavarivače i mehatroničare, koje se smatra jednim od zanimanja budućnosti. To uviđaju i deca i roditelji! Privredna komora bila je domaćin i jedan od organizatora trening-seminara za ljude koji će raditi sa ovim učenicima, razume se uz punu saradnju sa Ministarstvom prosvete, privredom i lokalom samoupravom.
Pored srednjih škola, imamo i signale da su Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin” i Visoka tehnička škola strukovnih studija zaintersovani za uključivanje u dualno obrazovanje. Manjak stručne radne snage postoji. Nedostaju zanati za građevinarstvo i metalsku industriju: zidari, tesari, armirači i zavarivači, a oseća se i nedostatak elektroinženjera.
Na koje probleme se privrednici najviše žale?
– U komunikaciji sa Privrednom komorom Srbije pokrenuli smo inicijative za rešavanje problema predugog zadržavanja teretnih vozila na graničnim prelazima, inicijative za smanjenje poreskog opterećenja zarada zaposlenih i za izmenu uslova programa podrške koje sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije. Tu je i predlog za smanjenja poreza na dobit pravnih lica sa 15 na 10 procenata.
Realizovane su 34 inicijative kao što su smanjenje carinskih dažbina za neke specifične proizvode, zanimljive za ovdašnje privrednike, kao što su predivo od sintetičkih filamenata i palmino ulje za proizvodnju sapuna i inicijativa za ukidanje uredbe o obaveznoj proizvodnji i promet hleba od brašna T-500. Zanimljiva je i realizovana inicijativa za izmenu Zakona o izvršenju i obezbeđenju kojom se pod verodostojnom izjavom smatra i menica. M. Stojin
