I – to je valjda to: čovečanstvo je, bar ovde na severnoj Zemljinoj hemisferi, čini se, preživelo prvi, smrtonosni udar novog virusa iz koronine porodice. Šta se u stvari dogodilo? Kakav je to napad bio?
To niko ne zna. Ne možemo ni da podvučemo pa saberemo, sagledamo kako je ko prošao, sa ovim ili onim merama. Ni to nije moguće, jer svako je, izgleda, različito beležio i mrtve i ranjene. I sad smo svako na svom kraju, sa svojim sopstvenim brojkama, neuporedivim sa bilo čim. Takav je ovo rat. Neuporediv.
Rasprava o tome da li virus da ubrojimo u živo (ili ne-živo), još nije završena, potpuno saglasnog odgovora nema. S druge strane, jasno je valjda da je čovek samo jedna od mnogobrojnih, u beskrajnim varijacijama, formi života na Zemlji. Ali, od samog svog početka, iako deo prirode, čovek opstaje i razvija se u otklonu od prirode. Čovek živi u onome što sam stvori, i to nazivamo civilizacijom. Dakle, civilizacija je otklon od prirode, i to je sve vidljivije kako civilizacija napreduje, nikakve dileme tu nema.
E, sad su se, u ovoj pandemiji, te dve vrste postojanja (opet) sudarile: ona za koju ne znamo da li je živo ili ne-živo, i ova koja predstavlja otklon od prirode. Mada, moguće je i drugačije gledati na ovu stvar: priroda je našla načina da, jednim potezom, svojoj najuspešnijoj vrsti (homo sapiensu) ukloni najslabije i neproduktivne jedinke. I time ga biološki još malo potpomogne…
I – šta je naravoučenije? Kakva je kalkulacija? Odlučite sami. U opticaju su, eto, razne teorije: od vulgarnog darvinizma, do toga da je reč o (nečijoj) projekciji koja je trebalo da posluži „umesto svetskog rata”.
Da tu prinesemo i ovu računicu: od svih doprinosa zdravlju, 11 odsto je doprinos zdravstvenog sektora, genetike 22, okoline 11, ekonomskog status i društvenog položaja 24, a navika i ponašanja ljudi 36. Mada – i ti procenti su, kao i toliko toga u čovekovom životu, možda samo ideološka računica.
Tako da na kraju ostaje pitanje svih pitanja: hoćete li zvati Malog za obećanih 100 evra? Jer, od toga zavisi i budući posao državne administracije. I ta računica je već objavljena: ako se prijavi, recimo, dva miliona punoletnih građana Srbije, a državni službenik utroši samo dva minuta za administriranje tih prijava, to je, ukupno, četiri miliona minuta, ili 67.000 sati, ili 28.000 dana. Ili 7,6 godina…
