Ne savetuje se spaljivanje i odnošenje žetvenih ostataka sa njive, već isključivo sitnjenje i zaoravanje pri čemu poljoprivrednici treba da koriste i neko mikrobiološko đubrivo ili ureu
U Srednjobanatskom okrugu postoji oko 48 katastarskih opština sa oko 240.000 hektara obradivog zemljišta, govore podaci Poljiprivredne stručne službe Zrenjanin (PSS). Od toga, približno 180.000 hektara su oranice, 20 do 25 hiljada hektara je pod voćem i povrćem, dok su 30.000 do 35.000 hektara pašnjaci, močvare i zemljišta koja ne mogu da se kultivišu i koriste se za ratarsku, voćarsku ili povrtarsku proizvodnju.
PSS se analizom uzoraka zemlje i određivanjem kvaliteta bavi od sedamdesetih godina prošlog veka. Dragan Marković, diplomirani inženjer poljoprivrede koji radi u toj ustanovi, za naš list je objasnio kakvo je banatsko zemljište i šta je potrebno da bi kvalitet bio još bolji.
FOSFOR JE DEFICITARAN
– Do sada smo na našem terenu analizirali svaki pedalj zemlje u državnom vlasništvu i sigurno više od 60 odsto parcela privatnih poljoprivrednih proizvođača. Generalno, kvalitet zemljišta u srednjem Banatu je dobar. Zemlja je blago alkalna (zaslanjena) i ph (ph) se kreće od 6,8 (srednja vrednost) do 8 što bi bila ekstremna. Udeo humusa u zemljištu se razlikuje. Uglavnom, oranice koje se nalazi u katastarskim opštinama u kojima je više državnog zemljišta, odnosno onog koje je pre Drugog svetskog rata pripadalo starosedeocima, imaju veći procenat humusa – oko tri i možemo da kažemo da su to uglavnom černozemska zemljišta – ističe Marković.
Prema njegovim rečima, fosfor je deficitaran na njivama i treba ga unositi, ali umereno. Poljoprivrednici to neretko čine po svom nahođenju, te zbog toga i greše.
– Oni dodaju oko 160 do 180 kilograma MAP-a (monoamonijum fosfat) po hektaru, što je 100 kilograma po katastarskom jutru. To je ozbiljna greška. Uzdaju u neko lično iskustvo koje im daje kakve-takve rezultate. Upravo iz tog razloga je potrebno da urade analizu zemljišta i da postupe prema preporuci koju dobiju od stručnjaka – objašnjava naš sagovornik.
VIŠNjA DOMINIRA U BANATU
Banatska zemlja pogoduje za uzgoj mnogih biljaka. Statistički gledano, na oko 95 odsto gaje se ratarske i industrijske kulture. Kako precizira Marković, najzastupljenije su pšenica i kukuruz, od industrijskog bilja suncokret, soja i šećerna repa. Od povrća, u ekspanziji je gajenje crnog luka, šargarepe i krompira. Kada je reč o voću, sada je veliko interesovanje za sadnju lešnika, sve više je površina pod jabukama, a od prošle godine i pod višnjama. Stručnjaci navode da višnja počinje da dominira u Banatu, ne zbog toga što su uslovi za njeno gajenje idealni, nego zato što može veoma dobro da se proda na tržištu.
Kada je reč o agrotehničkim merama koje bi poljoprivrednici trebalo da sprovode kako bi poboljšali kvalitet zemljišta, najvažnije su: zaoravanje žetvenih ostataka, korišćenje stajskog đubriva i ljuštenje strništa.
– Ne savetuje se spaljivanje i odnošenje žetvenih ostataka sa njive, već isključivo sitnjenje i zaoravanje. Prilikom zaoravanja poljoprivrednici bi trebalo da koriste i neko mikrobiološko đubrivo ili ureu u količini od 30 do 40 kilograma po hektaru, a tu količinu će raspršiti prskalicama sa 400 do 600 litara vode po hektaru. Stajsko đubrivo je „hrana za zemljište”. Nema ga mnogo, ali onaj ko ga ima, zna koliko je vredno. Đubrenjem se uspostavlja bolji odnos održanja hraniva i vode u zemljištu, te ono biva lakše za obradu. Ljuštenje strništa je najbolji način za očuvanje vlage u oranicama. Ovom metodom izbegava se rast korova i stvara se rastresit sloj zemljišta na površinama – kaže Marković i dodaje da se mineralna đubriva koriste samo po preporuci stručnjaka.
