Distributivna mreža prirodnog gasa na teritoriji Grada Zrenjanina biće predata u vlasništvo Javnom preduzeću „Srbijagas“, čiji je vlasnik i osnivač Republika Srbija. Odluku je donela Skupština grada na današnjoj vanrednoj sednici, održanoj dan posle sednice Gradskog veća, koje je predlagač odluke.
Ovako je nađen način da se izmiri dugovanje JP „Gradska toplana“ prema „Srbijagasu“ u visini od 599 miliona 641.476 dinara, kolika je vrednost preuzetog i utrošenog, a neplaćenog gasa, koji je tokom više godina isporučio „Srbijagas“.
Dug od blizu 600 miliona dinara vrednost je 16 miliona i 667 hiljada kubnih metara gasa, što je oko 60 procenata procenjene ovogodišnje distriubucije „plavog energenta“. Ovo je računica rađena na osnovu cene koju plaćaju građani. Ukoliko bi se u kalkulaciju unela nabavna cena, koja je, razume se niža od prodajne, radilo bi se o još većem udelu u ukupne količine distribuirane građanima.
Protiv ove odluke glasao je jedino nezavisni odbornik Velemir Cvetkov, dok su dvoje odbornika Srpska radikalne stranke iskoristili pravo da ne glasaju.
– Nismo dobro postupili. Mislim da smo mogli da se pozovemo na zastarelost dugovanja budući da su nastala 2008 i 2009, kada je skupštinska većina pod pritiskom građana teško pogođenih svetskom ekonomskom krizom, odbila da odobri poskupljenje gasa. Zašto se ne bismo pozvali na zastarelost, kad država to odobrava ljudima kao što su Cane Subotić i braća Karić. Ima još jedna opasnost: prelaskom distributivne mreže u vlasništvo „Srbijagasa“ dolazimo u opasnost da danas-sutra kada se pojavi neki jeftiniji distributer nećemo moći da se opredelimo za njega – izjavio je Cvetkov sa skupštinske govornice.
Ona je takođe rekao da javnost treba da zna da je ova odluka doneta na državnom niovu pod pritiskom PUPS-a i SPS-a koji sada kao da se ničega ne sećaju, izjavio je Cvetkov sa skupštinske govornice.
Odgovorio mu je vršilac dužnosti direktora „Gradske toplane“, u to vreme Društvenog preduzeća „Grejanje“ Ilija Svilar.
– Dug se ne može tek tako otpisati. Zatim, gasna mreža ulazi u poslovne knjige grada, dug se anulira, a na posletku imovina nije ustupljena privatniku nego državnoj kompaniji. Bio sam svedok i akter mnogih stvari koje su se dogodile u energetskom sektoru u kojima je grad bio teško oštećen, verujem da znate koliko smo izgubili otuđivanjem Termoelektrane – Toplane u korist „Panonskih elektrana“. Socijalnih pritisaka na početku krize 2009. godine se i sam dobro sećam. Dovedeni smo u poziciju da se radi namirenja duga odreknemo neke imovine, a to se u tržišnoj ekonoiji ne događa tako retko. Opšte je poznato da je dug počeo da se gomila krajem 2008. godine, kada je već nastupila velika svetska ekonomske krize, a Skupština grada, rukovođena socijalnim razlozima, odbila predlog za poskupljenje prirodnog gasa… Ovo je dobar način da se važno preduzeće, čiji je osnivač grad, rastereti balasta obaveza, a u prilog dobroj saradnji sa „Srbijagasom“ ide i činjenica dovršetka gasne mreže, pod veoma povoljnim uslovima za građane.
Vrednost distributivnog sistema utvrdila je ekspertska firma „Ekspert tim“ (Expert team) Novi Sad, 2017. godine i nalaz dopunila 30. juna ove godine.
Radi se o mreži u 24 gradske i seoskih mesnih zajednica i pet linija dovodnog gasovoda: Ečka – Lukićevo, Zlatica – Lazarevo, Elemir – Mihajlovo, Elemir – Aradac, i objektima na Temišvarskom drumu i u Stajićevu.
Vreme nastanka i uvećavanja duga poklapa se sa krupnom investicijom – podizanjem nove energetski veoma efikasne kotlarnice u saradnji sa nemačkom kompanijom Kwf, što je naišlo na odobravanje stručnjaka.
