dr Dejan Molnar docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Indeks ekonomske slobode (Index of Economic Freedom) već duže od dve decenije objavljuje Fondacija Heritedž (The Heritage Foundation) iz Vašingtona. Indeks pokriva 12 vrsta sloboda, od imovinskih prava do finansijskih sloboda u 186 zemalja i entiteta. Ekonomske slobode se mere na osnovu 12 kvantitativnih i kvalitativnih faktora, grupisanih u četiri velike kategorije, takozvana četiri stuba ekonomske slobode: 1. vladavina prava (zaštita imovinskih prava, efikasnost sudstva, integritet vlade), 2. veličina države (poresko opterećenje, državna potrošnja, fiskalno zdravlje), 3. efikasnost regulatornog okvira (preduzetničke slobode, slobode radnika, monetarna sloboda) i 4. stepen otvorenosti tržišta (sloboda trgovine, sloboda investiranja i finansijske slobode). Svaka od navedenih dvanaest vrsta ekonomskih sloboda u okviru ove četiri kategorije (stuba) ocenjuje se na skali od 0 (najlošije stanje) do 100 (najbolje stanje). Ukupna ocena za zemlju se dobija izračunavanjem proste (neponderisane) aritmetičke sredine vrednosti za ovih 12 dimenzija.
Zemlje se mogu naći u jednoj od sledećih kategorija: slobodne zemlje (vrednost indeksa veća od 80), uglavnom slobodne zemlje (vrednost indeksa 70–80), umereno slobodne zemlje (vrednost indeksa 60–70), uglavnom neslobodne zemlje (vrednost indeksa 50–60) i zemlje u kojima je prisutna represija (vrednost indeksa manja od 50).
Prosečna vrednost indeksa ekonomskih sloboda za Srbiju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Hrvatsku, Makedoniju, Crnu Goru i Rumuniju u 2019. godini je 65,4, te se region kao celina može smatrati umereno slobodnim. Srbija, sa vrednošću indeksa od 63,9, takođe spada u grupu umereno slobodnih zemalja, ali je lošija od proseka ovih osam zemalja uzetih u uzorak. Pri tome, ukupna vrednost ovog indeksa zabeležena u Srbiji (63,9) niža je od one ostvarene u Albaniji (66,5), Bugarskoj (69), Makedoniji (71,1) i Rumuniji (68,6), dok je situacija u Srbiji bolja od one u Hrvatskoj (61,4), u Crnoj Gori (60,5) i u BiH (61,9).
Kada je u pitanju globalna pozicija Srbije, treba navesti da naša zemlja na rang listi za 2019. godinu od 180 zemalja zauzima 69. mesto, što je loša pozicija za jednu evropsku državu.
Pri tome, najlošije performanse Srbija ostvaruje u oblasti prvog stuba – vladavine prava. Prosek za tri oblasti koje pokrivaju ovaj segment je tek 44 indeksna poena. Srbija je veoma loše pozicionirana kada su u pitanju svi aspekti vladavine prava – zaštita imovinskih prava (50,1), efikasnost sudstva (44,8) i integritet vlade (37,2), a situacija nije mnogo bolja ni kada je u pitanju potrošnja države (45,1). Pošto su u svim ovim aspektima vrednosti indeksnih poena ispod 50, to znači da Srbija u tim domenima spada u red zemalja u kojima postoji određena represija (nema sloboda).
