ŠTA JE SVE SPORNO OKO EKOLOŠKE STUDIJE I PROJEKTA „LINGLONGA”

Pitanja koja bi bila postavljena u petak

Hoće li stotine kamiona-šlepera koji svakodnevno budu opsluživali pogon „Linglonga” radi proizvodnje 13 miliona guma godišnje ugrožavati Carsku baru i manje od kilometra udaljene meštane Ečke – jedno je od pitanja za autore Studije o uticaju fabrike guma, koje je poslato tokom javnog uvida ovog dokumenta. Ta i još mnoga druga nameravali su da postave i na javnoj raspravi, u čemu su međutim onemogućeni.
– Neke stvari su u Studiji navedene kao da se podrazumevaju, a nema nikakvih dokaza da će to baš biti tako. Studija ne može da se usvoji dok se ne dobiju odgovori na sva postavljena pitanja – poručio je u petak pre podne Dušan Kokot iz „Građanskog preokreta”.
– „Linlong” je problem cele Srbije jer je projektovani kapacitet fabrike opasnost za mnogo širu teritoriju od samoga grada – naveo je Kokot, kazavši da su zato u Zrenjanin na javnu raspravu došli i ljudi iz drugih mesta.
Jovan Radović iz „Lokalne alternative” iz Vrbasa ističe da je zajednički problem mnogih gradova u Srbiji loša inspekcijska kontrola rada izgrađenih postrojenja.
Ono što u „Građanskom preokretu” pre svega ističu kao sporno i naopako u vezi sa projektom „Linglonga” jeste to što se on izvodi parcijalno – u segmentima se izdaju građevinske dozvole, zida, i izrađuju studije o proceni ekološkog uticaja. Pri tom, za neke delove kompleksa nadležna je Pokrajina, za neke Grad Zrenjanin.
Tako je „Linglongu” i omogućeno da završi kilometarski zid i počne da gradi objekte za poslovanje bez sveobuhvatne Studije o proceni ekološkog uticaja, na osnovu koje bi javnost bila upoznata sa time šta se planira graditi i koji će biti efekti toga.
Prema tome, u aktu predstavljenom u petak nisu analizirani delovi fabrike za koji aktivisti tvrde da su najopasniji – tzv. valjara i čađara. Predstavnici firme „Enakta” na prezentaciji su kazali da će uskoro krenuti izrada Studije za taj deo kompleksa. To potvrđuju i podaci „Građanskog preokreta”, prema kojima je „Linglong” već podneo zahtev za odlučivanje o potrebi izrade druge po redu Studije, ali ovoga puta Pokrajini.
– O tome je obaveštena Gradska uprava Zrenjanina kao zainteresovani organ, ali ne i građani Zrenjanina kao zainteresovana javnost. Sve se radi netransparentno i parcijalno, uz pomoć države za izmenu zakonskih propisa koji će omogućiti da građevinske dozvole izdaje malo Pokrajina, malo Grad Zrenjanin, samo da bi se udovoljilo investitoru – poručuju u „Građanskom preokretu”.

  • „LINGLONG” ĆE SAM ANGAŽOVATI OPERATERE ZA OTPAD
    – Da li postoje ovlašćeni operateri za otpad koji bi nastajao u „Linglongu” i šta će se dešavati kada ga budu preuzeli, kome će „Linglong” dostavljati evidencije o merenjima zagađenja – pitala je Nevena Subotić, članica Lige socijaldemokrata iz Novog Bečeja na prezentaciji Studije. Predstavnici „Enakte” su odgovorili da je spisak operatera za svaku vrstu otpada dostupan na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine.
    – Zakonska obaveza „Linglonga” biće da sam angažuje operatere sa dozvolom države. Osim toga, ono što nije zakonska obaveza već dobra praksa jeste da fabrika i pre samog angažovanja operatera prati kako on zbrinjava otpad. Evidencija o predatom otpadu jednom godišnje se dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine – kazali su autori Studije o uticaju „Linglonga”.

 

  • ŠTA, KAKO, GDE…
    U primedbama koje je „Građanski preokret” predao u toku javnog uvida traže se odgovori na mnoga pitanja. – Kako će se meriti emisije neprijatnih mirisa u vazduhu iz fabrike guma, gde će tačno biti postavljena merna mesta sa senzorima za detekciju potencijalnih neprijatnih mirisa i opasnih supstanci i kako će građani to moći blagovremeno i transparentno da kontrolišu? Kako će se priključivanje ovog gigantskog postrojenja na „postojeću gradsku vodovodnu mrežu” odraziti na vodosnabdevanje stanovništva Zrenjanina i okolnih naseljenih mesta? Šta građani Zrenjanina mogu očekivati od fabrike guma sa stanovišta zaštite životne sredine, ukoliko su, kako se navodi u Studiji, svi delovi elektroenergetskog sistema Zrenjanina izrazito tehnološki zastareli, a njegovo tehnološko stanje zabrinjavajuće?

M. Maričić