Nakon usvajanja Zakona o dualnom obrazovanju na sednici Skupštine Srbije, 8. novembra, stručnim školama predstoji implementiranje odredbi Zakona u narednom periodu. Novi normativi donose unapređenje dela srednjeg stručnog obrazovanja sa jedinstvenim ciljem da mladim ljudima omogući kvalitet znanja koji se stiče na dva mesta, teorijska znanja u školama i praktična u realnom radnom okruženju u kompanijama.
Staniša Banjanin, vršilac dužnosti rukovodioca Školske uprave za Banat, kaže da u Zrenjaninu sve stručne škole imaju potencijala za uvođenje dualnog obrazovanja, što nije slučaj u ostalim sredinama. Koje novine unosi novi Zakon o dualnom obrazovanju?
– Ima više prednosti koje će novi Zakon implementirati. Osnovna prednost jeste što se učenici neposredno i direktno pripremaju za posao koji će obavljati, a za koji se školuju. To je suština dualnog obrazovanja i zato je ono naprednije u odnosu na dosadašnji sistem. Ono što je evidentno jeste i to što u našoj zemlji ne postoje uslovi u svim sredinama da se ono uvede. Kakav je slučaj sa Zrenjaninom?
– Naš grad je nekada bio veliki industrijski centar sa izuzetno kvalitetnom radnom snagom. Šteta što nam je tokom tranzicije propala privreda, jer Zrenjanin tu tradiciju kvaliteta koji nastaje tokom vaspitno-obrazovnog rada u ustanovama ima. Činjenica je da sve stručne škole imaju potencijala za uvođenje dualnog obrazovanja. Kod nas i Poljoprivredna, Elektrotehnička i Tehnička, kao i Hemijska škola imaju preduslove i kapacitete da ustroje sistem dualnog obrazovanja. Najveći problem je tromost sistema i vremenski dug rok da se promene ovog tipa konkretno implementiraju. Prednosti dualnog obrazovanja u odnosu na dosadašnju praksu?
– Nekada je u našem vaspitno-obrazovnom sistemu postojao dobro razrađen sistem praktične nastave koji je vremenom, smanjivanjem određenog broja profila i smerova, raznim promenama sistema sveden na neku formu koja je izubila svoj smisao. Takođe, učenici nisu bili osposobljeni da po završetku srednjih stručnih škola odmah počnu da rade na poslovima za koje su se školovali, i dobro je što će se to menjati. U svakom slučaju, ne treba analizirati kvalitet dosadašnje praktične nastave, ona nije bila loše postavljena, ali nažalost, nije opstala. Da li je bilo konkretnih dogovora škola i preduzeća na teritoriji Grada?
– Baš smo pre neki dan imali razgovor sa jednom firmom koja posluje ovde i sa Elektrotehničkom školom gde ćemo pokušati da uvedemo smer mehatroničara za dualno obrazovanje, sa većim brojem sati u praktičnoj nastavi. U Tehničkoj školi već postoji školovanje po ovom sistemu…
– Smer popularnih naftaša koji smo otvorili u Tehničkoj školi i koji smo zajedničkim snagama uspeli da ostvarimo, nastavlja svoj razvoj i na Tehničkom fakultetu i to je pravi primer kako treba da izgleda dualno obrazovanje. Suština svakog obrazovnog sistema jeste da pripremi učenike za realni život. Uvođenje dualnog obrazovanja sprečava i gašenje trogodišnjih odeljenja po stručnim školama. Šta je ono što predstoji, koji je naredni korak?
– Treba krenuti iz osnove. Svaka lokalna samouprava mora da radi na planu upisa u srednje škole, što podrazumeva menjanje profila i određenih smerova, što podrazumeva i turbulenciju u školama. Tome se ozbiljno i studiozno treba posvetiti, stručni tim ljudi mora da analizira i proceni šta je potrebno ovoj sredini kada su obrazovni profili u pitanju, ali i da sagleda perspektivu. To su strateška i najvažnija pitanja ove sredine.
