Osim problematičnog stanja pšenice i ječma koji, zasejani u optimalnom roku (u oktobru), ne obećavaju obilan rod, ove godine brine i izuzetno slabo interesovanje za sejanje šećerne repe. Ova biljka našla se na skromnih 2.000 hektara što je manje od polovine lanjske površine.
Kao razlog slabog interesovanja za šećernu repu, upućeni navode da je reč o odgovoru na ponašanje šećerana koje su „zaboravile” na ranije stimulativne mere, kao što su besplatno seme, zaštita od štetnih insekata i novčana naknada za proređivanje useva u maju.
– Poznato je da cena šećera na svetskom tržištu već najmanje pet godina opada, pa se tako ponašaju i domaće šećerane koje nude za sirovinu 4 dinara po kilogramu. Ove godine semenom slatkog korena zasejali smo svega 150 hektara, a to je trećina doskorašnjih površina. Izostala je i setva soje, tako da smo ostali na „tropolju”. Imamo 420 hektara pod pšenicom, a planiramo sejanje suncokreta na 290 i kukuruza na 460 hektara. Ekonomičnost poboljšavamo gajenjem višanja na oko 80 hektara i stočarstvom, poznati smo po dobrom kvalitetu ovaca rase virtemberg. Tu je i jak mašinski park kojim pružamo usluge zemljoradnicima u većem broju sela, tako da uz 1.260 hektara sopstvenog, obrađujemo i oko 1.500 hektara zemljišta individualnih poljoprivrednika. Imamo sušaru i skladište kapaciteta 16.000 tona – kaže direktor imanja „Banatski Despotovac” diplomirani inženjer agronomije Milan Nikolić.
Dragan Raca, jedan od najpoznatnijih preduzetnika u agraru sa ovog područja, razmišlja drugačije.
– Seme šećerne repe zasejao sam na 1.000 hektara u atarima Ravnog Topolovca, Srpske i Nove Crnje i Novih Kozaraca kod Kikinde. Postoji jedno staro seljačko pravilo kojeg se držim: „Ono od čega svi beže – baš to posej!” Zašto tako kažem? Nabavio samo opremu za zalivanje, više sistema koji pokrivaju upravo 1.000 hektara. Biljke izgledaju odlično: po hektaru ih je 100 hiljada, pa se nadam odličnom prinosu i zaradi. Manja ponuda verovatno će rezultirati boljom cenom za proizvođače – ističe Raca.
NEDOVOLJNO PADAVINA
Od početka takozvane hidrološke godine na području srednjeg Banata palo je u proseku 190 milimetara vodenog taloga, što je isto toliko litara po kvadratnom metru. Na prvi pogled, to nije mnogo manje od višegodišnjeg proseka (između 250 i 270 litara), ali je skoro upola manje u odnosu na potrebe. Još gore je to što je najmanje padavina bilo u januaru i februaru: oko 20 litara po kvadratnom metru. Obilniji sneg bi stvorio više vlage i smanjio rizik od izmrzavanja.
Ni april nije počeo bolje, pa postoji opasnost da se ponikle biljčice šećerne repe osuše. Upućeni prognoziraju da već u ovom trenutku prinos slatkog korena može da se proceni na više od 40 tona po hektaru, što bi dalo oko dve tona šećera na jedinicu površine, a to bi bio svojevrstan „negativan rekord”.
Pod sistemima za navodnjavanje u regionu srednjeg Banata zvanično ima oko deset procenata od 220 hiljada hektara obradivog zemljišta. Procena je da ih ima možda i 30.000, ali ima sistema za navodnjavanje koje statistika ne propoznaje, a i onih van funkcije, nabavljenih da bi njihovi korisnici mogli da iznajme više državne zemlje po osnovu posedovanja sistema za zalivanje.
„BANATSKI DESPOTOVAC” – IZ AD U DOO
Akcionarsko društvo „Banatski Despotovac” nedavno je transformisano u društvo sa ograničenom odgovornošću. Svi podaci dostupni su na sajtu www.bdspotovac.co.rs. To poljoprivredno preduzeće bilo je društveno, svojevremeno u sastavu Poljoprivrednog dobra „Zrenjanin” – najveće radne organizacije primarne poljoprivredne proizvodnje u IPK „Servo Mihalj”.
Privatizovano je u akcionarsko društvo sredinom prošle decenije i bilo je primer jedne od uspešnije izvedenih privatizacija u poljoprivredi našeg regiona.
