Bilans žetve pšenice i ječma u srednjem Banatu najzad je utvrđen. Na 54.000 hektara dobijeno je oko 5,5 tona hlebnog žita po jedinici površine. To je manje od lanjske, izuzetno dobre godine, kada je po hektaru požnjeveno oko 8,5 tona.
Zanimljivo, ovaj prinos bolji je od proseka za Vojvodinu koji iznosi 4,73 tone po hektaru koliko je, na osnovu terenskih anketa krajem maja, prognozirao Republički zavod za statistiku. Kako saznajemo u odeljenju Zavoda za statistiku u Zrenjaninu, ova ustanova raspolaže podatkom da se pod pšenicom u tom momentu u Vojvodini nalazilo 307.566 hektara. To znači da je u srednjem Banatu 17,6 procenata površina pod hlebnim žitom.
Sa oko 1.000 hektara koji su još pod vodom i daće minimalne prinose, podataka još nema.
Trgovački kvalitet je slab: hektoliratska masa od 76 kilograma je na granici prihvatljivosti, a deo pšenice će biti korišćen kao stočna hrana. Zanimljivo, tehnološki kvalitet je bolji nego prošle godine, što se ogleda u visokom sadržaju proteina i glutena. Na nešto manje od 3.500 hektara ostvaren je prinos od 5,3 do 7 tona po jedinici površine.
Interesovanje za uljanu repicu ove ekonomske godine bilo je izuzetno slabo. Sa 2,5 hiljade hektara, koliko je sejano lane, ovogodišnje površine pod ovom uljaricom spale su na 200 hektara (Lukićevo, Mihajlovo). Prinos od 2,5 tone po hektaru je, kao i kod strnina, znatno slabiji nego prošle godine. M S-n.
