Mnoga široko rasprostranjena shvatanja o ličnostima i događajima iz istorije ne odgovaraju činjenicama, a aktivno utiču na formiranje svesti niza generacija – jedna je od teza koju je izneo istoričar dr Filip Krčmar, na izuzetno dobro posećenoj tribini „Zrenjaninska istorija: boljke, greške, zablude“, održanoj sinoć u Kluturnom centru Zrenjanina.
Kao netačne podatke Krčmar je nabrojao godinu prvog pominjanja grada – pod imenom Bečkerek, vezivanje ogromnog broja događaja u 17.,18., pa i 19. veku za ličnost Marije Terezije i legendu o tunelima ispod grada. Problematično je i prećutkivanje pojedinih ličnosti koje su svojevremeno proglašavane za počasne građane.
Vođena je polemika u tome da li je u poslednje vreme došlo do „hipertrofije sećanja“ na Mihajla Pupina, potiskivanja ličnosti despota Stefana Lazarevića i neuspelom pokušaju Lige socijaldemokrata Vojvodine da se jedan događaj od manjeg značaja – davanje gradu statusa trgovišta – 6. juna. 1769. – proglasi za Dan grada. Dosta se govorilo i o nazivima ulica i trgova i njihovim promenama.
Diskusija je pokazala da su pokušaji „prilagođavanja prošlosti“ trenutnom odnosu društvenih sila i mešanje nestručnjaka u posao inače slabo plaćenih profesionalnih istoričara – društvena konstanta.
