U KRAJIŠNIKU, A U BANATU, U LONCU SE KUVAO POSEBAN SPECIJALITET KOJI SE DUGO KRČKA, A JEDE U SLAST

Jeste bosanski, ali je i lički, i lalinski…

Svako naše malo, a i veliko mesto ima svoje znamenitosti. Ali, pre svega, ima ljude, vredne i radne i udruženja u kojima se oni okupljaju kada imaju vremena. Banatska sela, nekako nam se čini, postaju poznata po udruženjima žena koja organizuju razne gastronomske manifestacije, učestvuju u društvenom životu i humanitarnim akcijama, razvijaju domaću radinost…
U Krajišniku, u Opštini Sečanj, selu u koje se posle odlaska Nemaca 1945. godine doselilo oko 4.000 kolonista iz Bosanske Krajine, postoji Asocijacija žena – mlado udruženje, nastalo pre godinu dana, a okuplja blizu 20 dama, različitih godina. One rade po onoj krilatici „sve za jednu, jedna za sve! Selo se promenilo, mladi odlaze, ali uvek ima onih koji veruju da će biti bolje…

STROGO PO RECEPTU
– Okupile smo se pre skoro dve godine i osnovale Udruženje pri Asocijaciji žena srednjeg Banata. Želimo da od zaborava sačuvamo našu tradiciju, stare zanate, običaje i ručne radove. Uvek smo tu kada treba da se pomogne. Za našu manifestaciju „Bosanski lonac”, koju održavamo na kraju leta, a u susret jeseni, imamo podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, Opšine Sečanj, Mesne zajednice i pojedinaca – kaže predsednica Mirjana Umićević. – Bosanski lonac je tradicionalno jelo za koje nije potrebno mnogo namirnica. Ekipe koje su se takmičile došle su iz Ruskog Sela, Orlovata, Aleksandrova, Bašaida, Aradca, Boke, Elemira…
Koju god domaćicu da pitate, svaka priprema ovaj specijalitet na svoj način. U kuvarima, onim štampanim i elektronskim, recepata ima koliko god hoćete. Ali, u Krajišniku priznaju samo jedan recept: kiseli kupus, tri vrste svinjskog suvog mesa i so, bez drugih začina ili zaprške.
– Mi smo ukiselile kupus i podelile ga takmičarima. Njihovo je bilo da donesu meso. U kupus može da se ubaci krompir kako bi pokupio višak masnoće – upoznaje nas naša sagovornica.
I dok se bosanski lonac krčkao, vreme je trebalo nekako „popuniti”: organizovana je mala pijaca sa predmetima domaće radinosti i specijalitetima, od likera od drenjina do meda… Ali, uz „živu svirku”, bilo je vremena i za odmor, posebno posle napornog takmičenja u bacanju „kupusa” sa ramena…

MALO SPORTA NIJE NA ODMET
– Naravno, nismo bacali pravi kupus, jer se hrana ne baca. Za ovu igru smo od lopte napravili glavicu kupusa. Naša likovna umetnica Milena Škrbić je loptu napunila peskom, zatvorila je pur-penom i obojila je tako da liči na pravi kupus – kaže Mirjana. – Druga igra je trka u džakovima i vidim da se naše gošće baš lepo zabavljaju. Pobednici u ovim igrama su nagrađeni medaljama: u trci u džaku Mara Stojkov iz Jarkovca, u kategoriji devojčica Mina Zečević iz Aleksandrova, a najdalje je „kupusa” s ramena bacila Melanija Jerkov iz Bašaida.
Naravno, svi su sa nestrpljenjem očekivali ocene žirija. U njemu su bili Biserka Štrbac, Srđan Karanović i Miloš Studen. Gledamo, žiri vrlo ozbiljno proba uzorke: važno je da se kupus na tanjiru „cakli”, da nije ni prekiseo, ni preslan, da je meso lepo složeno… I, naravno, da je pripremljen prema utvrđenim propozicijama. Čuli smo da je jelo koje su zgotovile žene iz Jarkovca izuzetno ukusno, ali da nije po receptu za ovu priliku jer je bilo sa svežim mesom. Kako je rekao predsednik žirija Miloš Studen, inače kuvar po zanimanju, ovo jeste bosanski lonac, ali je i lički i lalinski…

TAJNA JE U ZEMLjANOM ĆUPU
I konačno: pobednice su članice Udruženja žena „Livađanke”, druge su učesnice iz Ruskog Sela, a treće „Bokinski biseri” iz Boke.
– Za bosanski lonac dobar je zemljani ćup. Morate da naložite dobru vatru, da ima puno žara. Ćup se namaže mašću, domaćom. Onda se ređa prvo slanina, domaća sušena, opet red kupusa koji se seče u šnitove, stavlja se red suvog mesa, najbolje šunke, pa opet red kupusa. Zatim ide red suvih rebaraca, pa red kupusa. I sve tako dok ima mesta u ćupu. Na kraju se sve to zalije vodom – objašnjava Ljubinka Miškov, predsednica Udruženja žena „Livađanke” iz Aleksandrova.
Ana Brstina iz Ruskog Sela je iz Zenice i često sprema bosanski lonac, ali i gulaš, pasulj, štrudle … Marija Mesaroš iz Boke kaže:- Ja u bosanski lonac dodajem crni luk, beli luk, sveže meso, ne samo dimljeno. Stavljam i povrće, papriku, paradajz… Sada smo ga spremale po receptu koji su propisali organizatori.
Naravno, svaki učesnik ovakvih gastronomskih takmičenja ima svoju tajnu. Ali – tajnu je teško sačuvati: ako je kupus prekiseo, tokom kuvanja treba dodati dve-tri kocke šećera…

  • ZA GOSTE – 120 PORCIJA
    Domaćini su pripremali bosanski lonac za 120 gostiju od 80 kilograma kupusa i 25 kilograma mesa. Celu noć se krčkao u posebnom loncu.
    – Bez dobre slanine, dobrog mesa, nema dobrog kupusa. Važno je i kako se ređa bosanski lonac: dole se stavljaju polovine glavice kupusa, pa red mesa, onda opet kupus u šnitovima, pa opet meso, i tako redom – objašnjava Verica Kovačević.

  • BANATSKA DRENjINA
    – Ne smem da zaboravim Duleta Pilipovića koji nam uvek pruža podršku i pomoć. To je čovek koji voli da prikuplja starine i ima mnogo eksponata. Iskreno se nadam da će Krajišnik sledeće godine imati u centru sela drvenu etno kućicu gde će moći da se vide naši ručni radovi, magneti, proizvodi od drenjina… – rekla nam je Mirjana.
    Članice Udruženja od drenjina prave slatko, liker, sirup. Drenjina je zdrava, a ovako pripremljena vrlo je ukusna. Ne kaže se uzalud zdrav kao dren. A on se, baš zbog zdravlja, stavlja i na badnjak.

MILENA BEČEJAC