Nastava romskog jezika u celoj Srbiji odvija se u dve predškolske ustanove, u 75 osnovnix škola, a takođe i na Visokoj strukovnoj školi za vaspitače u Vršcu, zbog čega se može reći da su pokriveni svi obrazovni nivoi. Međutim romski jezik je ugrožen, smatra predsednica odbora za obrazovanje Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i profesorka na Visokoj strukovnoj školi za razvoj vaspitača u Vršcu dr Marija Aleksandrović. Ni u jednoj zrenjaninskoj školi ne postoji nastava romskog, iako su Romi treća najbrojnija manjinska zajednica u gradu.
Nastava romskog jezika u Srbiji je prvi put uvedena pre 20 godina, navodi Marija Aleksandrović: – Godine 1997. počeli su časovi romskog jezika sa elementima nacionalne kulture za učenike osnovnih škola u opštini Bačka Palanka, u mestima Tovariševo i Obrovac. Pokojni romolog Trifun Dimić je uz podršku Pokrajinskog sekreterijata za obrazovanje uspostavio nastavu i objavio prvi bukvar na romskom jeziku – kaže ona i dodaje da je u školskoj 2016/17. godini bilo 1.188 đaka koji su pohađali nastavu romskog jezika, u 75 osnovnih škola u celoj Srbiji, a da se romski sve do prošle godine izučavao samo u Vojvodini.
IZBORNI JEZIK NA FILOLOŠKOM
– Za uvođenje u nastavu romskog jezika najviše je urađeno u proteklih nekoliko godina – napominje Marija Aleksandrović. – Tako se u toku školske 2015/2016. ovaj jezik kao izborni predmet izučavao na Filološkom fakultetu u Beogradu, a u protekle dve godine nevladina organizacija Centar za edukaciju Roma i Filološki fakultet organizovali su obuku za učitelje romskog jezika. Kontinuitet učenja romskog održava Visoka škola strukovnih studija za vaspitače u Vršcu, gde predmet romski jezik i književnost postoji već šest godina navodi Marija Aleksandrović, koja drži ovu nastavu:
– Učimo kulturu govora, književnost za decu na romskom jeziku, metodiku razvoja govora. Studenti imaju mogućnost da slušaju maternji jezik i na kraju dobijaju diplomu u kojoj će pisati da su osposobljeni za rad sa decom koja govore romski jezik. Time će imati prednost u zapošljavanju u vrtićima koje pohađa veći broj romske dece. Takođe, u regionu ne postoji škola te vrste – kaže ona.
U NAŠEM GRADU NEMANASTAVE NA ROMSKOM
Ona dodaje da je važno da Ministarstvo prosvete i Nacionalni savet zajedno sa pedagoškim asistentima i učiteljima podstaknu roditelje da izaberu romski kao izborni jezik: – Oni često kažu, šta će mom detetu časovi, on već zna romski. Tada volim da im kažem da i Srbi govore srpski pa ga opet uče u školi. Roditelji moraju da shvate značaj negovanja romskog jezika i kulture – kaže Aleksandrović.
U Zrenjaninu trenutno ni u jednoj osnovnoj školi ne postoji nastava romskog jezika, kako je potvrdila i koordinatorka za romska pitanja pri Gradskoj upravi Natalija Stojadinov, iako među romskom populacijom u gradu ima 1.153 dece mlađe od 15 godina. Takođe, njima nije dostupna ni pomoć pedagoških asistenata. Romi su treća najbrojnija nacionalna zajednica u Zrenjaninu.
Dr Marija Aleksandrović je govorila na skupu Pokrajinskog ombudsmana na temu „Jezik i nacionalni identitet – iskustva i problemi u praksi”, koji je nedavno bio održan u Gradskoj kući.
MNOŠTVO DIJALEKATA Romski jezik je jedan od mnogih jezika na svetu koji nema tradiciju jedinstvenog standarda za međuregionalnu komunikaciju, pismenu i usmenu. – U Evropi postoji oko sedam miliona ljudi koji govore nekim od dijalekata romskog jezika. Uprkos tome, Romi iz različitih zemalja mogu se sporazumeti – objašnjava Marija Aleksandrović, budući da se osnovne, izvorne reči svuda razumeju, pored toga što romski jezik u nekoj zemlji prihvata i nove reči iz te sredine. Tako na primer Rom iz Francuske ubacuje francuske reči, a Rom iz Srbije srpske. U Srbiji je standardizacija romskog jezika počela 2012. godine, kada je usvojena standardna forma romskog jezika i kada se počelo ozbiljnije raditi na štampanju udžbenika, dodaje Marija Aleksandrović.
OČUVANJE NACIONALNOG IDENTITETA Izučavanje maternjeg jezika u školama i fakultetima važno je radi očuvanja nacionalnog identiteta Roma, ali takođe i kako bi se pripadnici većinskog naroda upoznali sa romskim jezikom i kulturom, što bi dalje doprinelo smanjenju diskriminacije prema ovoj nacionalnoj zajednici, kako je pre dve godine za portal „Autonomija” objasnila Slavica Denić, koja je, kao državna sekretarka u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, bila prva Romkinja u Vladi Srbije.
