Predstave, koncerti, izložbe, promocije knjiga – otkazani su u svim zrenjaninskim ustanovama, ali ipak, sugrađani nisu ostali uskraćeni za svoju duhovnu potrebu. Neke institucije su deo sadržaja ponudile u onlajn izdanju, a zanimljive preporuke i pričice mogu se naći i na njihovim društvenim mrežama.
TEATAR NA JUTJUBU
Tako je Narodno pozorište „Toša Jovanović” već postavilo nekoliko predstava na svoj Jutjub kanal, a linkovi se nalaze na Fejsbuk stranici Pozorišta. Za najmlađe to je komad „Pesma belog kita” koju je režirao Atila Antal po motivima romana „Mobi Dik” Hermana Melvila. Na svetski Dan pozorišta, 27. marta, objavljena je Šekspirova drama „Romeo i Julija” u režiji Nikole Zavišića. Najnovije što najmlađi, ali i oni malo stariji, mogu pogledati u pauzi između školskih časova jeste „Nemušti jezik ili ništa bez petlića”, delo nastalo po tekstu Milivoja Mlađenovića, a koje je režirao Miloš Jagodić.
– Ovo su samo tri predstave koje smo do sada objavili, a trudićemo se da svake nedelje sugrađanima učinimo dostupnim barem jedan naslov iz naše bogate arhive – navode u zrenjaninskom Pozorištu.
ZA SLUŠANJE I UŽIVANJE
Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin” zatvorena je za korisnike, ne radi ni čitaonica Biblioteke. Međutim, bibliotekari vredno rade i u ovakvim okolnostima.
Već prvih dana propisane izolacije, oni su podsetili da su na njihovom sajtu svima dostupne audio-knjige za decu koje je Biblioteka objavila 2018. godine. Radi se o šest zvučnih izdanja: „Tegleća sreća” Dušana Pop Đurđeva, „Zrenjaninski vatromet – 30 pisaca za decu”, „Kad se razboleo petak” Dejana Aleksića, „Bezobrazne note i nevaljale ajkule” Jasminke Petrović, „SMS priče” Igora Kolarova i „Bajke plene i sa scene” Dejana Aleksića.
– Izuzetno smo zahvalni svima koji su pohvalili naš trud da jedan broj dečjih knjiga, koje je Biblioteka objavila, uradimo i u audio-formatu. Vest je videlo preko 20.000 ljudi, a knjige su više stotina puta prelušavane. Verujemo da se u ovim okolnostima, uz slušanje audio-knjiga, može vežbati i fokusiranje pažnje, koncentracija, uz uživanje u lepoj reči i kvalitetnim književnim delima – poručuju iz Biblioteke.
Uz već postojeća audio- izdanja, zrenjaninski bibliotekari inspirisani delom „Dekameronom” Đovanija Bokača želeli su da pomognu da se težak period izolacije prebrodi pomoću uživanja u priči. Započeli su kampanju na društvenim mrežama pod nazivom „PRIČAonica zrenjaninske Biblioteke”. Naime, pozvali su građane da telefonima snime kako čitaju svoje omiljene priče, a da zatim audio-materijal proslede kako bi se objavio na Jutjub kanalu Biblioteke. U obzir dolazi literatura i za decu i za odrasle.
– Došli smo na ideju da se kroz priču ujedinimo. U audio-pričama mogu svi da uživaju, a posebno deca i stariji koji otežano čitaju samostalno, a moramo da mislimo i na one koji u knjigama mogu da uživaju jedino u ovom formatu – slepe i slabovide osobe. Materijal koji stigne prosledićemo i Međuopštinskom savezu slepih i slabovidih, u nadi da će u periodu izolacije i njima značiti – rekla je Jelena Đorđević Perc, urednica kulturnog programa Biblioteke.
Audio-snimci se šalju na imejl adresu: pricaonica.zrbiblio@gmail.com
POJEDINCI POMAŽU U KOL-CENTRU
Kulturni centar nema sadržaje dostupne na onlajn platformama, a zaposleni ove ustanove angažovani su i pomažu građanima u toku vanrednog stanja, kaže Goran Marinković, direktor Kulturnog centra.
– Deo kolektiva radi na poslovima gradskog kol-centra. Radnici obezbeđenja, računovodstva i higijene rade normalno. Tehnička služba je raspodeljena na dežurstva, a takođe se odazivaju svim potrebama kriznog štaba – ističe Goran Marinković. Dodaje da je delu kolega koji pripadaju rizičnim grupama omogućeno da rade od kuće.
U Narodnom muzeju trude se da putem društvenih mreža animiraju publiku tekstovima i pričama o eksponatima, a deo sadržaja ove ustanove dostupan je virtuelno, kaže direktorka Muzeja Jelena Gvozdenac Martinov.
– Na našem sajtu se mogu pogledati digitalni katalozi, fotografije sa događaja i dosta digitalizovanog sadržaja koji se nalazi na internet stranici www.digitalizacija.rs. Poslednje dve godine se bavimo digitalizacijom predmeta, fotografija i kataloga u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja i grupom Vikimedija Srbija – navodi Jelena Gvozdenac Martinov. Kako dodaje, većina kolega iz Muzeja posao obavlja i od kuće.
– Kustosi se bave istraživačkim radom i pripremama za buduće predviđene izložbe. Neke od planiranih postavki biće ostavljene za sledeću godinu da ne bismo pomerali sve termine jer posao oko pripreme izložbe nije ni malo jednostavan. Deo zaposlenih dežura u Muzeju po napravljenom planu, a njih osmoro volontira u gradskom kol-centru preko nedelje i vikendom. Neki od radnika moraju i svakodnevno da borave u Muzeju, kao što su čuvarska služba i služba koja održava higijenu – navodi direktorka Narodnog muzeja.
LEKOVITOST PRIPOVEDANJA
Zašto je baš „Dekameron” Đovanija Bokača poslužio kao inspiracija Gradskoj narodnoj biblioteci u kampanji „PRIČAonica”? Ovo čuveno delo napisano je u vreme epidemije kuge u Firenci polovinom 14. veka. Naime, desetoro mladića i devojaka sklanja se iz Firence od zaraze u vilu van grada, a vreme prekraćuje pripovedanjem tokom deset dana. Teme njihovih priča svakog dana su drugačije – o srećnim i nesrećnim ljubavima, domišljatim ljudima, uz humor i životne lekcije. Ovih dana „Dekameron” je naročito aktuelan jer, između ostalog, govori i o tome kako održati mentalnu stabilnost u vremenu epidemije i izolacije. To su zaključili mnogi proučavaoci ovog dela – književnici, psiholozi, sociolozi, koji su dokazali kako pripovedanje blagotvorno utiče na ljudsko zdravlje, potvrdivši time Bokačovu poruku o lekovitosti priča.
ŠETNJA GALERIJOM MATICE SRPSKE
Ministarstvo kulture je preporučilo ustanovama kulture da u toku pandemije objavljuju svoje sadržaje u digitalnoj formi, a zatim je napravilo spisak od stotinak institucija koje su svoje predstave, filmove, koncerte, muzejske ture učinile dostupnim „na klik”. Tu su, između ostalog, Jugoslovenska kinoteka, Filmski centar Srbije, beogradski Muzej savremene umetnosti, Narodni muzej u Beogradu, Atelje 212, Galerija Matice srpske…
