Vaskrsenje Hristovo – najvažniji događaj u istoriji našeg spasenja
Gospod naš Isus Hristos je već svojim dolaskom u ovaj svet, samim svojim rođenjem u pećini, započeo svoje stradanje. Ono je nastavljeno kada ga je car Irod gonio, i kada je morao sa majkom i pravednim Josifom da beži u Egipat. Dalje, kao drvodelja je kroz 30 godina do svoga krštenja na Jordanu, živeo kao i mi, naporno radeći. Kroz vreme od svoga krštenja na Jordanu do odlaska u pustinju gde ga je đavo kušao, pa za vreme svoje propovedi, gde ga neverni ne prihvataju kao Sina Božijega, iako su videli i Njegova dela, i Njegova čuda, On strada. Na kraju su ga uhvatili i razapeli na krst, na kome je i umro. Nema veće ljubavi od one da neko život svoj položi za bližnje svoje. Tu je zapovest Gospod Hristos prvo ispunio, pa je tek onda ostavio nama kao zaveštanje, upravo na dan svoga stradanja, svoga raspeća, i svoje smrti. Iz svoje beskonačne ljubavi On je sve podneo radi nas, ali je i po svojoj beskonačnoj božanskoj moći vaskrsao.
Hristos je vaskrsao iz mrtvih, a time je podario i nama život večni – ako ga se udostojimo svojom verom u Njega, i svojim životom po toj veri, ne samo rečima nego i delima, svakoga dana onako kako to Bog očekuje i traži od nas. Sveti apostol Pavle kaže da je Vaskrsenje Hristovo najvažniji događaj u istoriji našeg spasenja. „Ako Hristos ne ustade, uzalud je propoved naša, uzalud je vera naša!” Ali, Hristos je vaskrsao i evo, apostol Pavle i ostali apostoli, bili su spremni da svoje živote polože za tu veru koju su propovedali svim ljudima, pa se propoveda i nama danas, da njome živimo i udostojimo se Carstva Božijega.
Nije nama danas lako da u sve to poverujemo. Kakvi smo i kako živimo u porodici i društvu, koliko je među nama mržnje, koliko neprijateljstava, koliko nesreće tamo gde su možda oni najbliži, vezani krvlju jedni s drugima, a pogotovo u međunarodnim odnosima i ratnim nesrećama koje i nas često snalaze?! Bog je i danas dopustio novo iskušenje na ljude, iskušenje „novog virusa”, ali iznad njega još veće iskušenje – straha od zaraze i smrti, straha jednih od drugih, da bismo se osvestili i uvideli da jedni bez drugih ne možemo, te da se u teškim momentima stradanja budi Božiji lik u nama! Mnogima od nas kroz ovo iskušenje postaje jasno da smo robovi nepotrebnih potreba, da stičemo i grabimo više nego što nam je potrebno, i da smo često, bez razloga, nezadovoljni onim što imamo, nesrećni. Duh potrošačkog društva nas je učinio robovima novca i stvari, proizvođačima i potrošačima, marginalizujući ono najbitnije – ljudsko i božansko u nama.
Bog je tako zavoleo svet i nas ljude, čak i ovakve kakvi smo, da je i Sina svoga jedinorodnoga dao da svaki koji veruje u Njega ne pogine nego da ima život večni. Sin Božiji je došao da dobrovoljno strada za sve nas. Uvek imajući u vidu Njegovu smrt na krstu, radi nas ljudi i radi našega spasenja, i njegovo slavno vaskrsenje, znajmo da ćemo jednom sigurno izaći pred lice Njegovo da nam odredi da li smo zaslužili blaženstvo večno u Carstvu Nebeskom, ono blaženstvo koje oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe, a što je pripremio Bog onima koji ga ljube. To treba da nam bude stalno pred očima, pa ćemo se sačuvati od svega zlog prema bližnjima, prema svome narodu i prema svemu svetu, i tako ćemo učiniti sebe dostojnima Carstva Božijeg, a to je najviše naznačenje čovekovo.
Dani časnog Vaskršnjeg posta posebno su blagosloveni i naznačeni za preispitivanje svih naših razmišljanja, želja i postupaka, i usmereni ka blagočestivom životu, dobročinstvima, molitvi, pokajanju, ispovesti i konačno pričešću časnim i presvetim Telom i Krvlju Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista, koje nam se na Svetoj Liturgiji nudi i daje kao najskupoceniji dar života večnoga i zalog Carstva Nebeskoga, koje već sada i ovde osećamo, doživljavamo i osvajamo trudom i podvigom, ali iznad svega delima ljubavi i razumevanja jednih prema drugima. Imajući sve ovo na umu, pomolimo se iskreno i toplo, da nam preblagi i svemilostivi Gospod da snage, smirenja, trpeljivosti i ljubavi, u podnošenju i prevazilaženju stradanja i iskušenja, da bismo dostojno i radosno dočekali i proslavili najveći praznik Vaskrsenja Hristovog, kao krunu svog našeg uloženog truda i podviga!
HRISTOS VASKRSE! – VAISTINU VASKRSE!
Sa blagoslovom njegovog preosveštenstva episkopa banatskog gospodina Nikanora, sveštenici Srpske pravoslavne crkvene opštine Zrenjanin
