Zrenjaninsko porodilište jedno je od najbolje opremljenih, sa stručnim kadrom i 30 postelja i odličnim uslovima za majke i bebe
Zrenjaninsko porodilište jedno je od najbolje opremljenih, sa stručnim kadrom i 30 postelja i odličnim uslovima za majke i bebe
Da bude baš kao u onoj pesmi Dragana Lakovića „Dosta je bilo bajke – decu ne donose rode već ih rađaju majke”, posetili smo porodilište Opšte bolnice „Đorđe Joanović” u Zrenjaninu, gde smo imali priliku da razgovaramo o pozivu babice, jednom plemenitom zanimanju koje je nepravedno zaspostavljeno i pomalo zaboravljeno.
Razgovarali smo sa Kristinom Pjevac, glavnom sestrom službe ginekologije i akušerstva, koja u bolnici radi 12 godina i Dijanom Stojić, vodećom sestrom akušerstva, inače mladim i stručnim sestrama koje vode računa o porodiljama, bebama i rađanju novih života.
– Među babicama ide ona priča da je najveće bogastvo biti majka, a druga radost biti babica. Zanimanje babice je žensko zanimanje, mada trenutno na odeljenju radi jedan pripravnik, pa će možda i Aleksa izabrati ovaj posao. Inače posao babice je najlepši i najodgovorniji posao na svetu. Radi se o rađanju novog života, plemenito je i veličanstveno učestvovati u svemu tome. Plač novorođene bebe je najlepši plač na svetu, to je neopisiva radost kada sve dobro prođe. Taj posao se mora voleti i raditi punim srcem, za to je potrebno iskustvo, ali i velika koncentracija i pažnja – kaže na početku Kristina Pjevac.
SVE JE PODREĐENO BUDUĆIM MAJKAMA
Na pitanje kakvi su uslovi rada u porodilištu i da li im nešto manjka u radu, Dijana Stojić napominje da su već 10 godina, od kako su u novoj zgradi, uslovi odlični, te da naše porodilište ne zaostaje za vodećim akušerskim klinikama u zemlji.
– Sve je podređeno budićim majkama i bebama, da se one osećaju dobro i sigurno. Imamo sobe sa kupatilima, četiri porođajne sale, gde je privatnost prilikom porođaja zagarantovana, imamo 30 postelja, mir, tišinu i sve uslove da na svet dođe jedan novi, mali život – sa puno emocija govori vodeća sestra akušerstva Dijana Stojić. Ona je dodala da prilikom porođaja može prisustvovati i budući otac, te da je sve više zainteresovanih da prisustvuju rođenju svojih beba.
U slučaju da se desi neka neplanirana situacija i da se porođaj iskomplikuje, Kristina Pjevac i Dijana Stojić ističu da se uvek posao obavlja timski.
– Ako nešto krene nepredviđeno, tu je dežurni lekar, ali mi reagujemo brzo i na način koji je najbolji za porodilju i bebu. Nekada su u pitanju sekunde i mora se raditi brzo, stručno, jer u pitanju su dva života i tu nema dilema. Ali zato su obično osmesi na licima kada sve prođe dobro i onda smo svi zaista ponosni što smo na svet doneli još jednu bebu. Mi o porodiljama brinemo od momenta kada uđu u porodilište do momenta kada izađu. Tu smo uz njih, bodrimo ih, pomažemo, savetujemo, pratimo dok ne dođe do porođaja. Ako je sve prošlo prirodnim putem, majka i beba izlaze treći dan. Ako je porođaj bio „carskim rezom”, izlazi se peti dan iz porodilišta. Sve vreme mi pratimo i majku i bebu da prođe bez dodatnih komplikacija – ističe Kristina koja odaje utisak autoriteta, ali i velike kolegijalnosti koja mora vladati među babicama.
VLADA TIMSKI DUH
Pored njih dve, u timu su babice: Željka Mihajlov, Slavica Anđelić, Radinka Zorić, Đenđi Uverić, Jelenka Jelisić Pasuljević, Zuhrija Ciriković, Snežana Desančić, Jasna Stanaćev, Zagorka Četić, Tanja Igrić, Mirjana Protić, Lidija Spasenovski, Kristina Simić, Mirjana Tišma, Maja Berkov, Maja Lambić, Danijela Zeljković, Nataša Rakita, Marija Jović Bodvai, Marika Stojiljković, Mirjana Poznanović, Mirjana Dragišić, Romina Surla, Bojana Čobranović, Sanela Jović i instrumentarke: Marica Ninkov, Dragica Miletić, Minja Bodoči, Otilija Gomboš, Bojana Gavranić i Ivana Kuručev.
– Na granici smo sa stručnim kadrom, trebalo bi nam još babica. Nije loše apelovati i na decu kako bi se opredelila za ovaj divan poziv, ali i kako bi dobili priliku da uče i rade u praksi – dodaje Dijana koja je želela da spomene sve svoje koleginice jer su one deo tima koji 24 sata radi neprekidno svih 365 dana u godini.
GODINE ISKUSTVA
Na pitanje koliko je iskustva potrebno da babica sama učestvuje u porođaju, Kristina napominje da je svakako neophodno dosta prakse.
– U našem poslu iskustvo je dragoceno, babice početnice uče od starijih koleginica i obično asistiraju, potrebno je oko pet godina iskustva da bi se samostalno vodio porođaj. To je jedan zahtevan posao bez improvizacije – sa ponosom govori o poslu babice Kristina, koja ima obaveze i na ginekologiji gde se žene obično leče.
Naše sagovornice ukazuju da se tokom prošle godine rodilo nešto manje beba u odnosu na godinu pre nje, i da je taj trend uočljiv u poslednje vreme.
– Zaista treba podsticati rađanje i natalitet u Srbiji, mnogi parovi iz materijalnih razloga se ne upuštaju u roditeljstvo. Ono što ipak raduje jeste da je sve više trudnica sa trećim, čak i četvrtim detetom. Nadamo se da će se povećati i broj prvorotkinja. Mislim da nema lepšeg osećaja nego kada vas na ulici zaustavi i prepozna majka koju ste porodili. Taj osećaj ponosa je jedinstven – završava priču Dijana.
ŠKOLA ZA TRUDNICE
Od ove godine Klinika za akušerstvo i Dispanzer za žene organizuju jednom mesečno školu i posetu trudnica akušerskoj klinici. Baš u danu kada smo i mi bili, trudnice, mnoge sa budićim očevima, su posetile kliniku gde će biti primljene i gde će se poroditi. Na ovaj način se budućim majkama približava ustanova u kojoj će na svet doneti svoju bebu. Od 5. maja 1992. u svetu se obeležava Svetski dan babica.
KONTAKT KOŽA NA KOŽU
Jedna od novina u porodilištu je „kontakt kože na kožu”. To znači da se novorođena beba stavlja majci na grudi, kako bi odmah osetila svoju majku. Na taj način se podstiče prirodno dojenje majčinim mlekom. Suština je da sve ide prirodnim tokom i da porodilje osete prisnost sa svojom bebom, od prvog momenta kada dođe na svet.
