Zaostajanje Srbije za zemljama EU je epohalno
Piše: dr Dejan Molnar, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Opšte je poznato da BDP najrazvijenijih i najstabilnijih privreda na svetu raste po nižoj stopi rasta nego BDP nerazvijenih i zemalja u razvoju. Da bismo shvatili zašto je to tako moramo znati da stopa rasta BDP-a odražava samo njegovu procentualnu promenu u odnosu na prethodno stanje. Stoga je logično što razvijen svet raste sporije, jer je već dostigao zavidan nivo razvijenosti, pa je polazna osnova na koju se stopa rasta računa veoma visoka. Manje razvijene i nerazvijene privrede polaze od niske osnove, pa i relativno malo povećanje BDP-a, kada se izrazi preko stope rasta, deluje kao veliko.
Prilikom analiza i zaključivanja uvek se mora imati na umu to da stopa rasta pokazuje isključivo brzinu promene, a nikako vrednost (veličinu) promene BDP-a. To znači da iako se BDP razvijenih zemalja povećava za više, u procentualnom izrazu to izgleda manje (zapravo je sporije), dok u slučaju nerazvijenih manje povećanje BDP-a izkazano stopom rasta deluje kao veliko (a u stvari je brže).
Stopu rasta BDP-a ima smisla koristiti kao pokazatelj ekonomskog uspeha samo u veoma dugom roku. Drugim rečima, ono što je najbitnije u vezi sa stopom rasta je da je ona tokom dugih razdoblja (više decenija) pozitivna i stabilna. Ilustracije radi, u periodu od skoro jednog veka (1913-2007) BDP po stanovniku zemalja Zapadne Evrope rastao je po prosečnoj godišnjoj stopi od 1,96%. Dakle, privrede zemalja koje su danas najrazvijenije (imaju najveći BDP po stanovniku) u dugom roku nisu rasle naročito brzo, već stabilno. Upravo je obim BDP-a po stanovniku (a ne njegova stopa rasta!) ono čime se meri rezultat na planu ekonomskog razvoja.
Tačno je da je, prema poslednjim podacima Evrostata, Srbija u 2018. godini zabeležila stopu rasta BDP-a od 4,3 odsto. Visoke stope rasta BDP-a imale su, između ostalih i Letonija (4,8%), Mađarska (4,9%), Malta (6,6%), Poljska (5,1%), Slovenija (4,5%), Albanija (4,1%) itd. Evropska unija kao celina ostvarila je stopu rasta BDP-a od 2%, dok su privrede najrazvijenijih država članica EU rasle po nešto nižim stopama – Nemačka (1,4%), Belgija (1,4%), Danska (1,4%), Holandija (2,7%), Francuska (1,5%), Velika Britanija (1,4%) itd.
Međutim, mereno obimom BDP-a po stanovniku u tekućim cenama, nivo ekonomske razvijenosti Srbije je 2018. godine (6.100 evra) bio čak 5 puta manji od proseka EU28 (30.900 evra). Na isti način se može pokazati da je prošle godine naša zemlja bila ekonomski nerazvijenija od Belgije 6,5 puta, od Nemačke 6,7 puta, od Francuske 5,8 puta, od Holandije 7,4 puta, od Austrije 7,2 puta, od Danske 8,4 puta, od Hrvastske 2 puta, od Slovenije 3,6 puta itd.
Da stopa rasta BDP-a od 4,3 odsto ne znači mnogo na planu povećavanja materijalne osnove za unapređenje kvaliteta života tekuće generacije u našoj zemlji, može se pokazati i sledećim ilustrativnim primerom. Može se izračunati da kašnjenje Srbije u pogledu ekonomske razvijenosti, mereno brojem godina (pod pretpostavkom da naša privreda u dugom roku uspe da raste iz godine u godinu po stopi rasta od 4,3%) iznosi u odnosu na EU 38 godina, Nemačku 44, Francusku 41, Holandiju i Austriju oko 46, Dansku 50, Hrvatsku 16, Sloveniju 30 godina itd. Radi se o tzv. epohalnom zaostajanju (višedecenijskom), koje se neće tako lako nadoknaditi.
