Do sredine protekle sedmice požnjeveno je oko 60 odsto od 55 hiljada hektara, koliko se ove proizvodne godine u srednjem Banatu našlo pod pšenicom (a to je desetak procenata iznad višegodišnjeg proseka). Po rečima dipl. inž. Zorice Rajačić iz zrenjaninske jedinice Poljoprivredne stručne službe, prinosi su u širokom rasponu od 2,6 do 7,5 tona po hektaru. I najbolji i najslabiji ovogodišnji prinosi niži su od lanjskih za 20 do 25 odsto.
Opšte je mesto da su visoki prinosi i dobar kvalitet zrna mogući samo ako se primeni kompletna tehnologija, kada je reč o izboru sorte (hibrida je još uvek malo), prihrani, kvalitetu rada mehanizacije i zaštiti useva. Bilo je ratara koji su pšenicu proleća 2019. „prskali” protiv korova i bolesti čak tri puta!
– Nema generalnog pravila da, na primer, samo velika imanja u sastavu velikih privatizovanih sistema imaju visoke prinose, a ostali uglavnom slabe. Ima dosta individualnih proizvođača, posebno onih krupnijih, koji su po prinosima i kvalitetu rame uz rame sa imanjima u sastavu agrokompanija zvučnih imena.
Teško je dati najznačajniju karakteristiku ovogodišnjeg roda pšenice u srednjem Banatu. Jedna od njih je ona koju daje inženjer Siniša Ivanić, tehnolog u pogonu „Don-don” u Zrenjaninu. On kaže da je tehnološki kvalitet pšenice do sada primljene u silose, a radi se o 14 i po hiljada tona, bolji nego prošle godine. Sadržaj proteina je 13, a glutena 26 procenata. S druge strane, takozvani trgovački kvalitet je slabiji: hektolitarska masa zrna je između 68 i 77 kilograma, pri čemu je ponderisana vrednost 73,6 kilograma, što je niže od domaćeg standarda. Pšenica sa hektolitarskom masom manjom od 72 kilograma služi za ishranu stoke.
Slaba tačka trgovačkog kvaliteta pšenice su i visoke primese (3,7 čak do 7,8 procenata, srednji ponder oko 5,5 odsto). Oko deset procenata ovde primljenog žita moraće da se suši.
„Don-don” je zakupac svih delova nekadašnjeg „Žitoprodukta”: silosa, pekare i pogona za proizvodnju kolača. Pšenicu kupuje samo za sopstvenu preradu, od 200 tona na dan, što je na nivou godine oko 30.000 tona.
PILIPOVIĆ: Kiše su obesmislile zaštitu useva
– Na maloj površini od 10 hektara postigao sam prinos od 4,9 tona, što je skoro dve tone po jedinici površine manje nego prošle godine. Kvalitet je slab, a i hektolitarska masa je takođe slaba…. Pšenicu sam štito samo od korova, a zaštita od bolesti i insekata bila je i nemoguća i besmislena. Moji prijatelji koji su usev štitili u tri navrata, nisu dobili ništa bolji prinos – kaže Miroslav Pilipović iz Krajišnika.
Naš sagovornik mnogo očekuje od kukuruza i suncokreta: – Još jedna dobra kiša i eto rekorda – kaže Pilipović.
