ZLATOJE ANKIĆ, PREDSEDNIK OSNOVNOG SUDA U ZRENJANINU

Naša ustanova je primer dobre prakse

Osnovni sud u Zrenjaninu lane je, u poređenju sa drugim osnovnim sudovima u zemlji, imao najmanje ukinutih odluka u svim materijama – krivičnoj, parničnoj, odeljenju za radne sporove i izvršnim postupcima, pokazuje Godišnji izveštaj Vrhovnog kasacionog suda o radu sudova u Republici Srbiji za 2018. godinu. Naime, drugostepeni sudovi ukinuli su 8,97 odsto odluka zrenjaninskih sudija, što pokazuje da naše sudije uspešno obavljaju svoj posao, hvali svoje kolege Zlatoje Ankić, predsednik zrenjaninskog Osnovnog suda.
Peta je godina od kako obavlja ovu funkciju. Kako navodi, zajedno sa svim zaposlenima nastoji da unapredi rad Osnovnog suda i učini ga otvorenijim za javnost putem mnogih projekata u koje su se uključili, zatim saradnje sa drugim sudovima, Ministarstvom pravde ali i medijima. Pored toga, Zlatoje Ankić je ponosan na to što, kako kaže, Osnovni sud nema predmete starije od 10 godina.
– Kada smo obavili presek 15. maja ove godine, od 204 stara nerešena predmeta, rešeno je 118. Broj starih predmeta se smanjuje. Osnovni sud u sudećim materijama ima ukupno ima 25 predmeta starih od 5 do 10 godina. U krivičnoj materiji nemamo predmete starije od 6 godina. U osetljivim predmetima hitne prirode, kao što su radni sporovi ili porodične stvari – nemamo onih starijih od 3 godine. Takođe, od januara nam je pristigao samo jedan prigovor radi ubrzanja postupka po Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Ažurnost Osnovnog suda je znatno poboljšana u poslednjih 4-5 godina.

Šta je doprinelo tome?
– Svake godine donosimo plan rešavanja starih predmeta, a ja ujedno donosim i naloge za postupanje u njima. Sudija je dužan da do 10. dana u mesecu dostavi pismeni izveštaj o svakom predmetu koji je stariji od pet godina – šta je preduzeo. Nekada smo imali po 4.500 starih predmeta u izvršnoj materiji, a sada ih je oko 300. To je zasluga svih zaposlenih u sudu. Prva karika su dostavljači, koje smo opremili biciklima. Uveli smo i Elektronsku prijemnu knjigu, zahvaljujući kojoj sudija uvek može da vidi šta se dešava sa pošiljkom. Pored toga, koristimo i obrazac „dnevna ažurnost suda”, koji šefovi pisarnica svakodnevno popunjavaju, navodeći šta je urađeno u toku dana.

U koje je još projekte Vaša ustanova uključena?
– Dve godine smo u progamu „Implementacija formule za vrednovanje predmeta po težini”, koji automatski prepoznaje težinu predmeta i ravnopravno ih dodeljuje sudijama. Najnoviji projekat, za koji smo izabrani zajedno sa još 14 sudova iz zemlje, jeste „Otvorena vrata pravosuđa” koji se sprovodi u saradnji sa Komitetom pravnika za ljudska prava (YUKOM). U okviru toga biće održane diskusije predstavnika pravosuđa, stručne javnosti i građana. Takođe je značajno i to što zajedno sa ostalim pravosudnim organima u zgradi, svake jeseni za medije i građane organizujemo Dan otvorenih vrata povodom Svetskog dana civilne pravde. Onda nam dolaze i učenici završnih razreda Gimnazije i Ekonomske škole, kojima organizujemo simulacije suđenja. Gledamo da izaberemo zanimljive teme da im ne bude suvoparno. Želimo da građani vide kako sudije postupaju, da podležu određenoj kontroli.

Koliki je problem komentarisanje sudskih presuda u javnosti? Tim povodom je i Visoki savet sudstva lane izdao saopštenje kojim je upozorio da državni funkcioneri moraju čuvati nepristrasnost suda.
– Kao jedan od organa vlasti koja je poverena Ustavom, sudska vlast treba da bude nezavisna. Sudovi su tu da sude, izvršna vlast predlaže zakon, a zakonodavna ga usvaja. Kako će se to prepoznati, prepustimo javnosti. Sudije jesu nezavisne i tako i postupaju. Osnovni sud u Zrenjaninu primer je onoga što je dobro.

  • TEKST U „ZRENJANINU” DAO REZULTAT
    Zrenjaninski osnovni sud jedan je od retkih koji ima prostoriju za medijaciju – alternativno rešavanje sudskih sporova. O ovom postupku Osnovni sud je održao skup u martu.
    – O tome je vaš list objavio tekst, a već sutradan su advokati stranaka zatražili da odradimo postupak medijacije. Pošto nismo bili obnovili licence, zamolio sam svetskog medijatora Blažu Nedića da učestvuje. Medijacija nažalost nije uspela, ali efekat je bio što su ljudi saznali za to i rešili da probaju.

Milana Maričić